Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
На рачунима у швајцарским банкама девет милиона марака
18.06.2002.

Министар финансија и економије Божидар Ђелић представио је данас комплетну документацију, добијену од швајцарских власти, о рачунима у банкама ове земље које имају бивши председник Владе Србије Мирко Марјановић, бивши директор Фонда за здравствено осигурање Томислав Јанковић и бивши директор Центра за онкологију Никола Митровић.
(Погледајте >> 757Кб)
До краја лета, швајцарске власти су обећале документацију за још неколико особа односно за укупно 6,1 милион швајцарских франака замрзнутих на рачунима у Швајцарској.
На основу документације коју су швајцарске власти доставиле Комисији за испитивање злоупотреба у области привреде и финансијског пословања, види се да је Марјановић, у моменту замрзавања средстава у УБС банци у Кјасу, близу Лугана у Швајцарској, имао 1.212.949 швајцарских франака. Јанковић је у Кредит Свису у Лугану имао 1.108.801 евра, а Митровић 200.000 швајцарских франака у истој банци али у Цириху.
"Уколико се даљом истрагом покаже да је овај новац незаконито стечен, он ће бити враћен нашој земљи, односно тамо где и припада", рекао је Ђелић на данашњој конференцији за новинаре.

Мирко Марјановић је 23. јула 1991. године отворио рачун у УБС банци, у делу приватног банкарства, који се бави богатим клијентима који имају више од милион швајцарских франака. Они који воде рачун, 23. марта 1995. године анкетирали су Марјановића, који је у то време био председник Владе Републике Србије. Он се, међутим, представља као представник и увозник фирме БАСФ за Југославију, која је иначе велики произвођач хемикалија у Немачкој. У упитнику у делу о финансијској ситуацији, односно процене богатства клијента, стоји "веома добро, али тешко за мерење", пренео је Ђелић делове документације.

Осврћући се на демантије да ове личности немају никакве рачуне у банкама у иностранству, Ђелић каже: "Ако неко не верује мени и Влади Србије, нека се запита зашто би онда Влада Швајцарске и познате банке ове земље лагале. Рачуни постоје и то је чињеница".
Ђелић је рекао да ће даљом истрагом, коју спроводи МУП и тужилаштво, бити утврђено како су ове особе дошле до тих пара. Он је још додао да ће бити тражен и идентитет особа које су често депоновале новац на Марјановићев рачун, а чији су се износи кретали од 35.000 швајцарских франака до 350.000 немачких марака.

Јанковић, који је био најодговорнији за нормално функционисање нашег здравства, за добру снабдевеност болница и апотека... отворио је рачун у Кредит Свису у Лугану 15. маја 1998. године. Стање на његовом рачуну 7. јануара прошле године износило је 1.108.801 евра, рекао је Ђелић, додајући да су право располагања његовим рачунима имали и Александра Николић, Ђорђе Јанковић и Маријана Јанковић.
Према извештајима о активностима на његовом рачуну, види се да је Радослав Секулић 28. септембра исте године уплатио на Јанковићев рачун 400.000 марака, а 15. децембра 1998. године фирма Еуротренд АГ из Лихтенштајна уплаћује 644.000 марака. Иста фирма је и 30. јуна 1999. године уплатила 125.000 марака, а фирма Ајнескунде, о којој се ништа не зна, уплатила је 150.000 марака. Маја 2000. године јавља се и фирма Кингтрејдинг, која је уплатила 265.000 марка на Јанковићев рачун. Према Ђелићевим речима о овим фирмама се прикупљају подаци ради даље истраге.
"Ово је можда нешто најгадније што је неко урадио. У онаквом здравству, немаштини наших грађана, стања у болницама... он је нашао за сходно да тако безочно краде своју државу и свој народ. Немам речи за такве људе, осим што желим да тужилаштво, истражни органи и судство динамично ураде свој посао", рекао је Ђелић.

Никола Митровић је рачун у банци у Цириху отворио 15. октобра 1998. године, а пуномоћје су имали његова жена Лабуда Митровић и кћерка Александра Митровић. И на његовом рачуну као уплатилац се појављује фирма Еуротренд из Лихтенштајна.
Чланови Комисије Владе Републике Србије за испитивање злоупотреба у привреди и финансијском пословању 16 месеци су радили на прикупљању података о противзаконитом богаћењу функционера бившег режима. Тако се дошло до основане сумње да су ове три личности и још неколико њих државни новац пласирали на приватне рачуне у банкама у иностранству.

На данашњој конференцији за новинаре представљен је део најзначајније документације, која укупно има 300 страница.
"Ово представља само почетак у разоткривању осталих случајева, али доћи до оваквих података за само годину дана је велики успех, јер је другим земљама за исту ствар требало много више него нама", рекао је Ђелић.
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд