Ministarstvo finansija - Vlada republike Srbije
Napredna pretraga akcija


Intervjui
Verzija za štampu
Siniša Mali: Za pet godina živećemo kao građani EU
31.12.2018.

Intervju ministra finansija Siniše Malog za „Blic“

Siniša Mali pričao je za “Blic” otvoreno o svemu - o najvećim strahovima za 2019, ličnim ciljevima, čestim pozivima predsednika Vučića, ali i o penzijama, platama nezadovoljnih prosvetara, otpuštanjima u javnim preduzećima, o uticaju nove svetske krize i pitanja Kosova na ekonomske reforme Srbije i na život građana...

Ministar finansija Siniša Mali poslednjih meseci bio je kritikovan od Fiskalnog saveta zbog nedovoljnih investicija, ali i hvaljen zbog započetih reformi u oblasti privrede. S druge strane, ministar ističe da je teško udovoljiti svima i odgovoriti na sve zamerke, a u intervjuu za “Blic” najavljuj da bi 2019. mogla biti i uspešnija od, kako kaže, uspešne 2018.

S kim se najčešće od političara čujete u toku dana?

Najčešće se čujem s predsednikom Vučićem i s predsednicom Vlade Anom Brnabić, ali i sa kolegama ministrima s obzirom na to da je mnogo projekata u toku i da se od mene očekuje da reagujem brzo i da uvek ima novca. S Vučićem se čujem najmanje tri puta dnevno, ali to je dobro, kao što su dobri i postignuti rezultati - makroekonomska situacija nikada nije bila bolja. Srbija je na dobrom putu - stopa rasta BDP od 4,4 odsto u 2018. je rekordna i tu smo među prvih nekoliko ekonomija u Evropi, stopa nezaposlenosti je 11,3 odsto – to je i dalje visoko, ali je mnogo manje od 26 odsto u 2013. Javni dug pada iz meseca u mesec, imamo stabilnu inflaciju, stabilan kurs, redovno vraćamo dugove…

Kada ćemo živeti kao što se živi u EU?

Idemo ka tome. Ako pogledate naše makronomske rezulatete, Srbija nije ništa gora, čak je i bolja od mnogih zemalja EU. Istina jeste da je izazov stopa nezaposlenosti i povećanje standarada građana, odnosno povećanje plata. Ne može, međutim, sve preko noći da se promeni, pogotovo ako znamo da je to punu deceniju išlo negativnim trendom. Prosečna zarada u Srbiji sada je 420 evra, a zahvaljujući povećanju zarada već u januaru biće 460 evra. Činjenica je i da je Srbiji potrebno bar pet do sedam godina rasta u kontinuitetu da se po stamdardu i kvalitetu života približimo EU.

Kako ćete obezbediti dobar rast i u 2019.

U godinama iza nas, kada smo imali smanjenje penzija i plata i proces fiskalne konsolidacije, nismo ni mogli očekivati visoke stope rasta. Sada se taj proces završio i za 2019. je važno da održimo rast. To planiramo kroz tri stuba. Prvi je povećanje potrošnje kroz nedavno povećanje penzija i rast plata u javnom sektoru od 7 do 12 odsto, sa kojim startujemo od početka 2019, kao i povećanje minimalne cene rada. Drugi stub su javne investicije u infrastrukturu. Treći stub se odnosi na povećanje konkurentnosti naše ekonomije i povećanje izvoza. Tu smo usvojili niz poreskih zakona i smanjili poreska oprterećenja privrednicima i nastavljamo istim tempom.

Ali privrednici nisu zadovoljni, očekivali su veće smanjenje poreskih opterećenja, a dobili su smanjenje doprinosa od 0,75 za nezaposlene.
Zamerke stižu od onih koji nikada ništa nisu ukinuli poslednjih 30 godina. Ja sam samo od Fiskalnog saveta čuo da privrednici nisu zadovoljni donetim merama, ne i od privrednika jer smo upravo tu meru napravili i dogovorili sa njima. Nisu oni očekivali ništa više od onoga šta smo uradili. Očekivali su jasan signal Vlade da se ide ka smanjenju opterećenja, i to su dobili. Pre nekoliko godina prioritet im je bio da smanjimo deficit države i da država bude stabilna, da zauzdamo inflaciju i nestabilan kurs... Sada smo stvorili makroekonomsku stabilnost i ima više mišljenja šta i kako dalje. Ja mislim da je ravnoteža između rasta javne potrošnje, investicija i povećanja atraktivnosti naše privrede veoma važna.

Možete li im u 2019. obećati dodatno smanjenje poreskih opterećenja?

Apsolutno da. Smanjenje doprinosa za nesposlene je prvi korak koji smo sproveli oprezno i konzervativno, ne želeći da napravimo veliki šok za budžet. Plan je da sada sednemo sa privrednicima i definišemo nove mere koje bismo sproveli od 2020. Dakle, otvaramo novu rundu razgovora, a ako rezultati budu dobri, i u 2019. treba očekivati i poreska rasterećenja na zarade. I ne samo to, otvoren sam i za ostale poreske olakšice koje bi privredu podstakle na veće zapošljavanje i investicije.

Šta obećavate penzionerima? Mnogi nisu zadovoljni najnovijim povećanjem.

Znaju oni ko im je ukrao te penzije. Predsednik Vučić je rekao da će penzije u Srbiji iz godine u godinu biti veće i zato je važno da svi shvate zašto ekonomija u Srbiji mora da raste. Mi smo taj točak koji utiče na rast primanja dobro zavrteli, važno je samo da se taj trend nastavi.

Plašite li se da bi vam planove mogla omesti najavljena nova svetska kriza ?

Naravno da se plašim faktora na koje ne možete da utičete, poput spoljnih šokova i globalnih kretanja. Nikada ne možete da predvidite šta može da se desi globalno, ali ohrabruju stope rasta kineske i američke ekonomije, kao i rast ekonomije Evrope. Sve to može da utiče na rast stranih direktnih investicija, koje utiču na privredni rast Srbije. Trenutno preko 55 odsto svih investicija koje dolaze u region završe u našoj zemlji. Mi u 2019. idemo s konzervativnim očekivanjima - sa rastom BDP od 3,5 odsto i prihodima većim za dva odsto u odnosu na 2018.

Koliko bi eventualni izbori u Srbiji i pitanje Kosova mogli da uspore ekonomske reforme?

Što se tiče Kosova, svaka vrsta nestabilnosti utiče na ekonomiju. Od nestabilnosti beže i investitori i kapital. Zbog toga je rešenje pitanja Kosova veoma važno. Što se tiče izbora, ne postoji nikakva indikacija za bilo kakve izbore u 2019. Znači, ukoliko apstarkujemo eksterne šokove na koje ne možemo da utičemo, ja sam optimista da će 2019. biti isto uspešna kao i 2018. ako ne i uspešnija.

Često govorite da plate rastu bdže od BDP. To nikako nije ekonomski opravdano?

Ja ću da kažem da to jeste ekonomski opravdano ako pogledate 2010, 2011. i 2012. godinu kada minimalna cena nije povećana ni za dinar.

A šta ćemo sa prosvetom? Obećali ste im rast plata u 2019. od 14 odsto a dali im devet odsto.

Ovo je četvrto povećanje plata prosvetarima u poslednje dve godine. Žao mi je što se u javnosti stvorila slika da su prosvetari nezadovoljni. Razgovarao sam sa njima, obećao im najveće povećanje ukoliko usvojimo novi sistem reforme plata. Sa reformom plata, međutim, nismo krenuli, prosvetari su dobili devet odsto povećanje, ali su nam kao i kao zdravstvo, ostali prioritet.

Zašto ste odustali od reforme zarade, na kojoj ste radili dve godine, to je za mnoge bilo veliko iznenađenje?

Zato što taj model nije obuhvatio sva radna mesta u javnoj upravi, a ima ih oko 270.000. Jednostavno nismo bili spremni za tako veliku bazu podataka, a ne želimo da budemo neodgovorni i da napravimo neku veliku grešku. Krajem novembra 2018. videli smo da nismo uradili sve što je trebalo i u dogovoru sa MMF rekli smo da ćemo reformu ipak sprovesti u 2019. i da s novim sistemom plaćanja, po principu ista plata za isto radno mesto u celom sistem, startujemo u 2020.

Iznenađenje je bilo i to što ste produžili zabranu zapošljavanja u javnoj upravi do kraja 2019.

Reč je o kontroli zapošljavanja gde država nastavlja da zapošljava, ali uz strogu kontrolu s ciljem da dobijemo što efikasniji javni sektor uz što manji broj zaposlenih. Želimo da nađemo mehanizme pomoću kojih ćemo kontrolisati zapošljavanje u javnom sektoru kao što rade i ostale razvijene zemlje. Na tome radimo sa MMF.

Fiskalni savet vam zamera da ne radite dovoljno na reformi velikih javnih preduzeća.

Ne znam na osnovu čega oni baziraju kritike. Javna preduzeća su u 2012. imala gubitak od 70 milijardi dinara, a 2017. dobit od 23,7 milijardi. MMF hvali reforme u “Srbijagasu” i EPS-u. Digne mi se i ovo malo kose na glavi kada čujem priču oko viškova zaposlenih u javnim preduzećima. Za nekoga ko stoji sa strane najlakše je reći “treba otpustiti ljude”, ali ja to ne gledam tako. Naš cilj je da ljudima damo da rade, da EPS radi bolje, a ne da s otpremninama oteramo ljude da sede kod kuće. Znači ne tražimo viškove u javnim preduzećima, već način da budu efikasnija.

Fiskalni savet vas kritikuje i da se malo novca planirali za investicije i da je većina otišla na vojsku i policiju.

Nije tačno. Nikada veći buždet za infrastukuru nismo imali - imamo 220 milijardi dinara, plus dve-tri milijarde koje nisu u budžetu jer dogovaramo projekte. Fiskalni savet je insistirao na većem ulaganju u zaštitu životne sredine i tu smo u budžetu predvideli 200 miliona, samo Pavle Petrović, predsednik Saveta, koga mnogo poštujem, to neće da kaže. Uradili smo maksimum koji smo mogli.

Kada možemo očekivati nacionalni stadion?

U budžetu za 2019. predviđen je novac za projektovanje stadiona. Na proleće 2019. krećemo sa radovima. Plan je da u okviru stadiona napravimo ceo grad koji ćemo zvati Stadion Siti. Biće tu stambeni objekti, poslovne zgrade, tehnološki park, izložbeni sajmovi, akvapark... Već pregovaramo o dolasku mnogih svetskim kompanija i trgovinskih lanca. Sa radovima krećemo na proleće 2019, a sve to bi trajalo dve i po do tri godine. Cilj je da zarađujemo kroz investicije i turizam, ali i da promovišemo sport - da Beograd dobije moderan stadion kako bi u nekom trenutku bio domaćin finala Lige šampiona ili Lige Evrope.

Lični cilj za 2019.

Želim da položim ispit CAIA i na taj način postanem ekspert u alternativnim investicijama. Polaganje je u septembru naredne godine u Budimpešti, s obzirom na to da mi je taj grad najbliži u kome postoji ispitini centar. Ja sam prvi Srbin koji je dobio CFA, jedan od najprestižnijih međunarodnih sertifikata iz sveta finansija i investicija. Sa dobijanjem CAIA imaću sertifikat koji podrazumeva najvišu moguću lestvici u finansijama.



bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Ministarstvo finansija Republike Srbije
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd