Ministarstvo finansija - Vlada republike Srbije
Napredna pretraga akcija


Intervjui
Verzija za štampu
Siniša Mali: Srbija ima stabilne finansije
02.10.2018.

Intervju za časopis "Terminal"

1. Za vreme Vašeg mandata kao gradonačelnik Beograda započeto je nekoliko velikih projekata. Na koje ste najponosniji i da li je ostalo nešto što niste ostvarili, a želeli ste (kao gradonačelnik)?

Ponosan sam na svaki projekat koji smo moj tim i ja započeli i realizovali, dok sam se nalazio na mestu gradonačelnika Beograda. Ponosan sam na svaki vrtić, školu, dom zdravlja, na svaku fasadu, asfaltiranu ulicu, na svako novo otvoreno radno mesto, na svaku investiciju... Ipak, kao simbol napretka i razvoja, kako Grada Beograda, tako i Republike Srbije, moram da izdvojim projekat “Beograd na vodi”. Pre samo četiri godine, svi su nam se smejali i govorili da od tog projekta nema ništa. Na tom prostoru ste mogli da vidite samo zarđale olupine brodova, korov i udžerice. Danas tamo već imate useljene stanare, izgrađenu prateću infrastrukturu, prelepu promenadu, dečija igrališta… Vratili smo život u taj deo Beograda i na to treba svi da budemo ponosni.
Kao neispunjena želja ostaje što za vreme mog mandata kao gradonačelnika nije započeta izgradnja beogradskog metroa. Međutim, dosta toga smo uradili na tom projektu, kako bi sve bilo spremno za početak njegove izgradnje.


2. Kakvo stanje Vas je dočekalo u Ministarstvu finansija? Koliko se posao ministra razlikuje od posla gradonačelnika?

Na mestu gradonačelnika Grada Beograda me je dočekala prazna gradska kasa, rekordni budžetski deficit veći od 20 odsto i dug od milijardu i 118 miliona evra. Sa druge strane, na poziciju ministra finansija sam stupio u trenutku kada je Republika Srbija već imala stabilne finansije, kada je sprovedena fiskalna konsolidacija i započeto restrukturiranje privrede. To je verovatno najveća razlika.
U Gradu Beogradu smo morali da spašavamo grad koji se nalazio na ivici bankrota, a u Republici Srbiji imamo cilj da obezbedimo dalji privredni rast i da nastavimo da unapređujemo privredni ambijent, kako bi građani Srbije svakoga dana, sve više, osećali efekat pozitivnih promena koje su nastupile u srpskim finansijama.
Svaki od ovih poslova je lep i izazovan na svoj način, a glavna razlika je što se u gradu, pored velikih projekata kojima smo se bavili, svakodnevno pojavljivalo mnogo malih problema. Grad je živ organizam, uvek će se desiti da negde pukne neka cev, da negde stane autobus i zablokira saobraćaj... Pomislili biste da tim stvarima ne treba da se bavi gradonačelnik ali ja sam uvek voleo da budem uključen u sve i da budem potpuno na raspolagnju svojim sugrađanima. Stalno sam bio na terenu, rešavao naizgled male probleme građana.
U Ministarstvu je drugačije, najpre zbog toga što smo sada deo većeg kolektiva, odnosno Vlade RS, a zatim i zato što je reč o potpuno drugačijem sistemu. Naš posao je da finansije države budu stabilne, da odgovorno trošimo novac građana, da dobro sarađujemo sa velikim međunarodnim finansijskim institucijama kao što su MMF i Svetska banka. Tu sam oko dva meseca, imao sam malo vremena da upoznam sistem koji je veoma glomazan, ali za sada sam zadovoljan. Čekaju nas veliki izazovi, ali ne sumnjam da će građani Srbije biti zadovoljni našim radom.


3. Gde su Vas dočekali veći izazovi na početku mandata, kao gradonačelnika ili kao ministra finansija?

Različite su vrste izazova koje su me zatekle na mestu gradonačelnika i na mestu ministra finansija. Obe funkcije su veoma odgovorne i sa sobom nose različite vrste izazova, koje je teško porediti. Međutim, jedan izazov, zadatak, cilj, nazovite to kako hoćete, zajednički je poziciji gradonačelnika i poziciji ministra, a to je dobrobit naših građana i poboljšanje kvaliteta njihovog života.


4. Pojedine zemlje, kao što je recimo Mađarska, rešavaju se MMF, a bonitetska agencija „Mudiz“ upozorava da su države koje učestvuju u programima MMF suočene s rizicima bankrota zbog dugoročnih slabosti, uprkos podstreku ovih programa. Čini se da Srbija ne misli tako. Vaš stav po pitanju programa sa MMF I Svetskom bankom i da li vidite Srbiju u budućnosti bez saradnje sa njima?

MMF i Svetska banka su renomirane međunarodne finansijske institucije i Republika Srbija sa njima uspešno sarađuje. Mi smo početkom ove godine uspešno završili trogodišnji stendbaj aranžaman sa MMF-om, a pre nekoliko dana je bord izvršnih direktora MMF-a potvrdio novi aranžman sa Republikom Srbijom, koji će trajati do januara 2021. godine. Novi program saradnje sa MMF je savetodavni i ne predviđa korišćenje finansijskih sredstava, i za nas je važan jer pokazuje da je naša zemlja ostvarila dobre ekonomske rezultate i da joj više nije potrebna finansijska pomoć. Republika Srbija ima stabilne finansije, konstantan privredni rast i uspešno sprovodimo strukturne reforme.


5. Vaše metode za punjenje državne kase? I kada je realno očekivati da se smanji udeo javnog duga u bruto društvenom proizvodu na nivo ispod 50 odsto.

Da bismo napunili državnu kasu, važno je da podstaknemo rast privrede. To ćemo uraditi usvajanjem paketa stimulativnih mera u septembru, a za šta imamo dovoljno prostora u budžetu. Plan je da između ostalog ubrzamo povraćaj PDV-a, da smanjimo doprinose na zarade… Ovo i jeste neki logičan korak s obzirom na to da smo stabilizovali javne finansije, i da sada treba da podstaknemo rast. Kada je reč o udelu duga u BDP-u, on se konstantno smanjuje i u mesecu junu je iznosio 59,7 odsto, što je dobro, ali treba da bude još niži. Upravo je jedan od ciljeva u novom aranžmanu sa MMF-om da taj udeo bude ispod 50 odsto, a verovatno ćemo taj cilj dostići do kraja sledeće godine.


6. Čini se da Uprava carina Ministarstva finansija gotovo svakodnevno zapleni velike količine skupocene robe, droge, novca...da li ste zadovoljni njihovim radom i koliki je njegov uticaj na budžet?

Uprava carina Ministarstva finansija je veoma važna institucija, koja ima bitnu ulogu u našem sistemu. Primera radi, za poslednje tri godine carinska služba je uspela da zapleni više od tone droge, oko 170.000 boksova krijumčarenih cigareta, gotovo 6,5 tona duvana, 40 kilograma zlata...
Carinska služba Srbije se sve češće suočava sa pokušajima krijumčarenja novca, o čemu svedoči i činjenica da je za poslednje tri godine privremeno oduzeto gotovo 13 miliona evra, od čega je tokom 2017. godine zadržano 4,5 miliona evra, a od početka ove godine više od 1,5 miliona evra. Sudeći prema dosadašnjoj statistici, carinska služba godišnje u proseku otkrije oko tri miliona evra, a ne treba zaboraviti da je to novac koji se direktno sliva u državni budžet.
Zadovoljan sam radom Uprave carina, ali sam i pristalica izreke da “uvek može bolje”, jer smo na taj način motivisaniji i spremniji da dajemo svoj maksimum i da idemo napred.
Namera mi je i da posetim sve carinske ispostave I da razgovaram sa zaposlenima kako bi sagledao kakvi su im uslovi za rad, da li su zadovoljni, šta im nedostaje. Osim toga, obići ću sve uprave koje su pod Ministarstvom finansija jer smatram da je komunikacija sa ljudima od presudnog značaja.


7. Provizije na Master i Viza kartice u našoj zemlji veće su od onih u Evropi. Vi ste nedavno preuzeli domaću Dina karticu i na taj način pružili podršku u njenom masovnijem korišćenju. Malo ljudi zna da je ona besplatna i da ne postoji provizija. Da li će u narednom periodu moći da parira ovim karticama?

Preuzeo sam svoju Dina karticu jer sam želeo da kao ministar pokažem da je važno da koristimo domaću karticu i time doprinesemo budžetu Republike Srbije. Kao što znate, Dina karticu će imati svi građani koji imaju tekući račun, a od novih kartica, koje su najpovoljnija “plastika” na našem tržištu, najviše će profitirati građani, mali trgovci, preduzetnici i zanatlije. Naime, do sada mali trgovci i zanatlije često nisu prihvatali kartična plaćanja i nemaju POS terminale zbog visokih troškova prihvatanja platnih kartica na njihovim prodajnim mestima. Za korišćenje dina kartica provizija, odnosno naknada kartičnog sistema, iznosi 2,18 dinara, koji odlaze u budžet Republike Srbije. To je mnogo povoljnije od provizija koje se plaćaju prilikom upotrebe drugih kartica, a što istovremeno ne ide u republički budžet. Izdavanje ove kartice je besplatno i ne plaća se mesečna niti kvartalna nadoknada. Sve su to razlozi koji će “ojačati” Dina karticu.


8. Prva stambena zgrada “Beograda na vodi” je završena, prvi kupci stanova su se uselili i izjavili su da su prezadovoljni. Da li se slažete sa Vašim naslednikom gradonačelnikom Radojičićem koji smatra ovaj projekat najznačajniji u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija?

Projekat “Beograd na vodi” je najveći građevinski projekat u ovom delu Evrope. To je projekat koji je pokrenuo našu građevinsku industriju, zaposlio radnike, zavrteo točak investicija i promenio sliku Beograda i Srbije. Značaj tog projekta je neprocenjiv. A da li je on najznačajniji projekat u Srbiji u poslednjih nekoliko decenija? Verovatno bi zvučalo pristrasno i pretenciozno ako potvrdno odgovorim na vaše pitanje, jer sam od početka celog sebe dao i uključio u taj projekat.


9. Kada ugledate aerodrom iz aviona, koja vam je prva misao?

Pomislim “Dobro je, stigli smo”. Šalim se, naravno. Volim da gledam dok avion sleće, da razmišljam o gradu u koji stižemo, o svojim očekivanjima od tog mesta, o obavezama koje me čekaju. Kada stižem u Beograd, onda iz vazduha “zagledam” Beogradski aerodrom “Nikola Tesla”, upoređujem ga sa drugim svetskim aerodromima, razmišljam šta bi se moglo unaprediti.
Podaci govore da je samo tokom prošle nedelje, naš aerodroma dva puta zabeležio istorijske dnevne rekorde u broju putnika. Takođe, krajem jula aerodrom je uslužio i svog tromilionitog putnika od početka godine, što je nekoliko dana ranije nego lane.


10. Šta prvo preporučite strancima da vide/probaju u Srbiji?

Srbija je prelepa zemlja koja ima mnogo toga da ponudi kako turistima, tako i ljudima koji dolaze poslovno. Gostima naše zemlje uvek preporučim da izađu na ulice, prošetaju, upoznaju ljude, osete duh našeg naroda i naše lepe zemlje. Naravno, uvek im preporučim domaće specijalitete i da ne propuste tradicionalne srpske poslastice. Često sam imao priliku da budem domaćin državnicima iz inostranstva, i uglavnom smo zajedno posećivali Kalemegdan, kao i zgradu Beogradske zadruge i Sava promenadu.


Foto: Tanjug

bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Ministarstvo finansija Republike Srbije
Kneza Miloša 20, 11000 Beograd