Читај ми

Програм економских реформи (ERP)

Прелиминарна листа структурних реформи за Програм економских реформи Републике Србије за период од 2022. до 2024. године

Прелиминарна листа структурних реформи за Програм економских реформи Републике Србије за период од 2022. до 2024. године

ПРОГРАМ ЕКОНОМСКИХ РЕФОРМИ (ERP) 2021-2023

Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је 28. jaнуaрa 2021. године Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2021-2023. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ERP), кao нajвaжниjи стратешки дoкумeнт у eкoнoмскoм диjaлoгу сa Eврoпскoм кoмисиjoм и државама члaницaмa Европске уније (EУ). Израда овог документа на годишњем нивоу је значајна за Републику Србију, као државу кандидата за чланство у Европској унији, јер представља припрему за учешће у процесу економског и фискалног надзора држава чланица ЕУ, односно представља укључење у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ, о чему се са Европском комисијом разговара у оквиру преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика, које је отворено у децембру 2018. године.

Седми циклус израде Програма економских реформи завршен је у предвиђеном року и документ ERP 2021-2023. достављен је Европској комисији 29. јануара 2021. године.

Прoгрaм сaдржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике као и детаљан приказ структурних рeфoрми које треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, стварању приврeдног рaста и рaзвojа, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана и грађанки Републике Србије. Структурне реформе, у оквиру поглавља V. ЕРП 2021-2023, у складу са смерницама Европске комисије, организованe су у осам кључних области: реформа тржишта енергије и транспорта; пољопривреда, индустрија и услуге; пословни амбијент и борба против сиве економије; истраживање, развој и иновације и дигитална трансформација; реформе у области економских интеграција; образовање и вештине; запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и укључивање, укључујући здравствену заштиту, а приказане су у 24 приоритетне структурне реформе.

Програм економских реформи представља резултат интензивне међуресорне сарадње. Део документа који се односи на макроекономски и фискални оквир, припремило је Министарство финансија у сарадњи са Народом банком Србије, уз ослањање у великој мери на документ Фискална стратегија за 2021. годину са пројекцијама за 2022. и 2023. годину. Израду дела документа посвећеног структурним реформама координирали су Министарство финансија и Републички секретаријат за јавне политике, заједно са ресорним министарствима и институцијама чланицама Радне групе за израду и праћење спровођења Програма економских реформи који су, у складу са смерницама Европске комисије, активно учествовали у изради документа. Радна група ERP координатора формирана је од представника следећих институција: Кабинета председника Владе, Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике, Народне банке Србије, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства спољних послова, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства за европске интеграције, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства омладине и спорта, Министарства културе и информисања, Кабинета министра без портфеља задуженог за развој недовољно развијених општина, Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, Комисије за контролу државне помоћи, Националне службе за запошљавање, Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода, Канцеларије за јавне набавке и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.

У процес израде документа били су укључени и представници цивилног друштва, стручне јавности и пословне заједнице, који су имали могућност да утичу на израду документа и дају предлоге за његово унапређење.

Програм економских реформи 2021-2023. биће размотрен са представницима ЕУ, тачније са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током априла и маја 2021. године, у оквиру економског дијалога, а на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) у мају 2021. године биће усвојене и нове заједничке препоруке учесницима у процесу (Западни Балкан и Турска). 

Програм економских реформи (ERP) 2021-2023

Програм економских реформи (ERP) 2020-2022

Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је 30. jaнуaрa 2020. године Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2020-2022. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ERP), кao нajвaжниjи стратешки дoкумeнт у eкoнoмскoм диjaлoгу сa Eврoпскoм кoмисиjoм и државама члaницaмa Европске уније (EУ). Израда овог документа на годишњем нивоу је значајна за Републику Србију, као државу кандидата за чланство у Европској унији, јер представља припрему за учешће у процесу економског и фискалног надзора држава чланица ЕУ, односно представља укључење у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ, о чему се са Европском комисијом разговара у оквиру преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика, које је отворено у децембру 2018. године.

Шести циклус израде Програма економских реформи завршен је у предвиђеном року и документ ERP 2020-2022. достављен је Европској комисији 31. јануара 2020. године.

Прoгрaм сaдржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике као и детаљан приказ структурних рeфoрми које треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, стварању приврeдног рaста и рaзвojа, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана и грађанки Републике Србије. Структурне реформе, у оквиру поглавља V. ЕРП 2020-2022, у складу са смерницама Европске комисије, организованe су у осам кључних области: реформа тржишта енергије и транспорта; пољопривреда, индустрија и услуге; пословни амбијент и борба против сиве економије; истраживање, развој и иновације и дигитална економија; трговинске реформе; образовање и вештине; запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и укључивање, а приказане су у 22 приоритетне структурне реформе.


Програм економских реформи представља резултат интензивне међуресорне сарадње. Део документа који се односи на макроекономски и фискални оквир, припремило је Министарство финансија у сарадњи са Народом банком Србије, уз ослањање у великој мери на документ Фискална стратегија за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину. Израду дела документа посвећеног структурним реформама координирали су Министарство финансија и Републички секретаријат за јавне политике, заједно са ресорним министарствима и институцијама чланицама Радне групе за израду и праћење спровођења Програма економских реформи који су, у складу са смерницама Европске комисије, активно учествовали у изради документа. Радна група ERP координатора формирана је од представника следећих институција: Кабинета председника Владе, Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике, Народне банке Србије, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства спољних послова, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства за европске интеграције, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства омладине и спорта, Министарства културе и информисања, Кабинета министра без портфеља задуженог за регионални развој и рад јавних предузећа, Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, Комисије за контролу државне помоћи, Националне службе за запошљавање, Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода, Управе за јавне набавке и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.


У процес израде документа били су укључени и представници цивилног друштва, стручне јавности и пословне заједнице, који су имали могућност да утичу на израду документа и дају предлоге за његово унапређење.


Програм економских реформи 2020-2022. биће размотрен са представницима ЕУ, тачније са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током априла и маја 2020. године, у оквиру економског дијалога, а на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) у мају 2020. године биће усвојене и нове заједничке препоруке учесницима у процесу (Западни Балкан и Турска).
 

Програм економских реформи (ERP) 2020-2022

Влaдa Рeпубликe Србиje усвojилa је 30. jaнуaрa 2020. године Прoгрaм eкoнoмских рeфoрми зa пeриoд 2020-2022. гoдине (енг. Economic Reform Programme – ERP), кao нajвaжниjи стратешки дoкумeнт у eкoнoмскoм диjaлoгу сa Eврoпскoм кoмисиjoм и државама члaницaмa Европске уније (EУ). Израда овог документа на годишњем нивоу је значајна за Републику Србију, као државу кандидата за чланство у Европској унији, јер представља припрему за учешће у процесу економског и фискалног надзора држава чланица ЕУ, односно представља укључење у процес европског семестра координације економских политика у ЕУ, о чему се са Европском комисијом разговара у оквиру преговарачког поглавља 17 – Економска и монетарна политика, које је отворено у децембру 2018. године.

Шести циклус израде Програма економских реформи завршен је у предвиђеном року и документ ERP 2020-2022. достављен је Европској комисији 31. јануара 2020. године.

Прoгрaм сaдржи средњорочни оквир макроекономске и фискалне политике као и детаљан приказ структурних рeфoрми које треба да допринесу повећању конкурентности националне економије, стварању приврeдног рaста и рaзвojа, креирању нових радних места и услова за бољи живот грађана и грађанки Републике Србије. Структурне реформе, у оквиру поглавља V. ЕРП 2020-2022, у складу са смерницама Европске комисије, организованe су у осам кључних области: реформа тржишта енергије и транспорта; пољопривреда, индустрија и услуге; пословни амбијент и борба против сиве економије; истраживање, развој и иновације и дигитална економија; трговинске реформе; образовање и вештине; запошљавање и тржиште рада и социјална заштита и укључивање, а приказане су у 22 приоритетне структурне реформе.


Програм економских реформи представља резултат интензивне међуресорне сарадње. Део документа који се односи на макроекономски и фискални оквир, припремило је Министарство финансија у сарадњи са Народом банком Србије, уз ослањање у великој мери на документ Фискална стратегија за 2020. годину са пројекцијама за 2021. и 2022. годину. Израду дела документа посвећеног структурним реформама координирали су Министарство финансија и Републички секретаријат за јавне политике, заједно са ресорним министарствима и институцијама чланицама Радне групе за израду и праћење спровођења Програма економских реформи који су, у складу са смерницама Европске комисије, активно учествовали у изради документа. Радна група ERP координатора формирана је од представника следећих институција: Кабинета председника Владе, Министарства финансија, Републичког секретаријата за јавне политике, Народне банке Србије, Министарства трговине, туризма и телекомуникација, Министарства спољних послова, Министарства грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре, Министарства привреде, Министарства пољопривреде, шумарства и водопривреде, Министарства заштите животне средине, Министарства рударства и енергетике, Министарства правде, Министарства државне управе и локалне самоуправе, Министарства одбране, Министарства за европске интеграције, Министарства просвете, науке и технолошког развоја, Министарства здравља, Министарства за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, Министарства омладине и спорта, Министарства културе и информисања, Кабинета министра без портфеља задуженог за регионални развој и рад јавних предузећа, Кабинета министра без портфеља задуженог за иновације и технолошки развој, Канцеларије за информационе технологије и електронску управу, Комисије за контролу државне помоћи, Националне службе за запошљавање, Републичког завода за статистику, Републичког геодетског завода, Управе за јавне набавке и Тима за социјално укључивање и смањење сиромаштва.


У процес израде документа били су укључени и представници цивилног друштва, стручне јавности и пословне заједнице, који су имали могућност да утичу на израду документа и дају предлоге за његово унапређење.


Програм економских реформи 2020-2022. биће размотрен са представницима ЕУ, тачније са министрима финансија и привреде, представницима централних банака држава чланица ЕУ и надлежним европским институцијама током априла и маја 2020. године, у оквиру економског дијалога, а на састанку Савета ЕУ за економска и финансијска питања (ECOFIN Council) у мају 2020. године биће усвојене и нове заједничке препоруке учесницима у процесу (Западни Балкан и Турска).
 

Програм економских реформи (ERP) 2020-2022
Препоруке Савета ЕУ за економска и финансијска питања, мај 2020.

Програм економских реформи (ERP) 2019-2021

Програм економских реформи (ERP) 2019-2021

Програм економских реформи (ERP) 2018-2020

Програм економских реформи (ERP) 2018-2020

Програм економских реформи (ERP) 2017-2019

Програм економских реформи (ERP) 2017-2019

Програм економских реформи за период од 2016.до 2018. године (ERP)

Програм економских реформи за период од 2016.до 2018. године (ERP)

Национални програм економских реформи за период од 2015. до 2017. године

Национални програм економских реформи за период од 2015. до 2017. године

Сличне теме

Стратегија за развој тржишта капитала за период 2021. до 2026. године

Стратегија за развој тржишта капитала за период 2021. до 2026. године („Службени гласник РС“, бр. 102/2021)

Програм реформе управљања јавним финансијама

Програм реформе управљања јавним финансијама

Програм трансформације Пореске управе 2021 – 2025. године