Читај ми

Закон о денационализацији прихватљив уз измене

Грађани чија је имовина одузета у процесу национализације данас су, на трећем округлом столу у вези са радном верзијом Нацрта закона о денационализацији, позитивно оценили радну верзију закона о денационализацији у чијој основи је натурална реституција, али су изразили сумњу у део тог закона који се односи на финансијско обештећење издавањем државних обвезница.

Државни секретар Министарства финансија Слободан Илић рекао је да би натурална реституција почела одмах након усвајања закона, док би финансијско обештећење путем издавања обвезница почело са применом тек након две године, које би било лимитирано до износа од четири милијарде евра.

Грађани чија је имовина одузета

у процесу национализације данас су, на трећем округлом столу у вези са радном верзијом

Нацрта закона о денационализацији, позитивно оценили радну верзију закона о денационализацији

у чијој основи је натурална реституција, али су изразили сумњу у део тог закона

који се односи на финансијско обештећење издавањем државних обвезница.

Државни секретар Министарства

финансија Слободан Илић рекао је да би натурална реституција почела одмах након

усвајања закона, док би финансијско обештећење путем издавања обвезница почело са

применом тек након две године, које би било лимитирано до износа од четири милијарде

евра.

Овај закон представља

"тежак компромис" између легитимних интереса разних актера, односно легитимних

власника имовине, садашњих корисника и државе, и у многим стварима је мање правичан

по старе власнике него што би требало да јесте, оценио је економски саветник премијера

Милан Париводић.

Представник Лиге за заштиту

приватне својине Драгана Миловановић је нагласила да Србија нема економску снагу

да подржи пројекат финансијског обештећења од око четири милијарде евра и да због

тога треба формирати државни фонд за реституцију.

Она је навела да би тај фонд,

као предузетно тело, стварао профит који би 

било први вид обештећења уколико се имовина не може реституисати.

С обзиром да је Србија једина

земља која још није донела закон о денационализацији, обештећење након две године

је потпуно неприхватљиво, истакла је представница Мреже за реституцију Мариола Узуновић и додала да бившим власницима имовине треба

вратити све што може у натури.

Остале примедбе представника

лига и удружења корисника денационализације односиле су се на плаћање администритивних

и судских такси приликом подношења захтава за повраћај имовине, дефиницију савесности,

неправедан третман експроприације.

Сличне теме

Издавање фискалних рачуна обавезно

Ускоро расписивање конкурса за доделу кредита за незапослене

До средине године усвајање Стратегије за подстицање извоза