Влада Србије усвојила је Предлог закона о враћању Зајма за привредни препород Србије

Зајам за привредни препород Србије расписан је 1980. године и укупно је прикупљено 88,1 милион долара, али због камата дуг је нарастао на 151,1 милион долара. У периоду од 1994. до 1999. године, враћено је 108,4 милиона долара и преостало је још 50,5 милиона евра. Влада Србије усвојила је Закон о враћању Зајма за привредни препород Србије и предложила га Парламенту на усвајање – рекао је Божидар Ђелић, министар финансија на јучерашњој конференцији за штампу у Влади Србије.

– Овај дуг ће бити у потпуности враћен до краја ове године.Ту говорим о људима којима се дугује до 500 евра, а за све друге добиће висококвалитетну „еуробонд“ обвезницу која доспева 2006. године и са којима ће моћи да тргују и на међународним тржиштима капитала или да чекају њено доспеће.

Према речима министра Ђелића, у

буџету за ову годину већ је одвојено 650 милиона динара, односно 10,5 милиона евра за исплату овогодишњег износа за око 10.000 зајмодаваца до 500 евра. Тиме ће бити намирено две трећине зајмодаваца, а укупано потраживање износи 50,5 милиона евра. За исплату ће преостати још 40 милиона евра које потражује 6.000 грађана из земље и иностранства. Ова сума ће бити конвертована у „еуробонд“ обвезнице којима се може трговати на међународном тржишту обвезница или чекати за наплату, пошто је рок доспећа, децембар 2006. године.

„Еуробонд“ обвезнице су квалитетније од „обичних“ и за њих се, пре доспећа, на међународном тржишту вредносних папира може очекивати повољнија цена, бар за 15 одсто, него што би се добила у земљи. Обвезнице ће бити издате два месеца након истека рока за пријаву који ће почети да тече по усвајању закона.

Сваке године биће исплаћено пет одсто купона, а главница, након рока доспећа 2006. године. Зајмодавци из иностранства могу се пријавити конзулатима. За ове обвезнице важиће исте могућности као и за оне којима се враћа стара девизна штедња, а биће издате преко ’Еуроцлеара’, што омогућава трговину и у иностранству.

До краја овог месеца Влада Србије изабраће на тендеру једну, евентуално две банке, које ће сервисирати државни дуг и њима ће зајмодавци пријављивати своја потраживања. Након усвајања закона у Скупштини Србије, највероватније

до краја октобра, Влада ће дати рок од 60 дана за пријаву потраживања.

Ђелић је нагласио да овај закон има посебну симболику због тога што није прошао ниједан сусрет, а да наши људи из дијаспоре нису споменули да Зајам за привредни препород Србије још увек није враћен. На списку улагача су људи који живе у иностранству, а дали су неколико стотина хиљада евра и ово ће им бити подстрек да поново улажу у Србију. Враћање овог дуга поздрављају и међународни финансијски кругови, јер ми овим гестом показујемо да поштујемо све обавезе везане за државне гаранције, па макар их створио и бивши режим, подвукао је Ђелић, уз напомену да ће Влада формирати гаранцијски фонд, у који ће се одвајати новац из републичке касе за измирење овог дуга.