Српска делегација на Европском економском форуму
Делегација Владе Србије, на челу са премијером Зораном Ђинђићем боравила је претходна два дана у Салцбургу, на другом годишњем састанку Европског економског самита, чија је тема „Трансформисана Европа – потрага за заједничком визијом“.
Поред премијера, српску делегацију су чинили и министри: за финансије и економију Божидар Ђелић, за економске везе са иностранством Горан Питић и за привреду и приватизацију Александар Влаховић. Наша делегација била је једна од најзапосленијих на самиту и увек у центру пажње новинара.
Прес-конференције су показале да страну јавност највише интересује како ће се развијати федерална криза у земљи, да ли ће Југославија ући ове године у Савет Европе, када ће Југославија постати чланица ЕУ, да ли ће јој бити ускраћена даља финансијска помоћ из САД, да ли ће предстојећи избори успорити реформе и чак дестабилизовати земљу, како напредује приватизација у Србији…
Српски министри су одговарали на сва питања веома компетентно, самоуверено и аргументовано.Тако је премијер Ђинђић, више пута поновио
да је и на овом самиту, као и на другим местима где се окупљају водећи европски и светски лидери из области политике, финансија и бизиниса, најважније представити Србију као модерну, демократску, нормалну земљу са којом вреди сарађивати.
Александар Влаховић, српски министар за привреду и приватизацију, је изјавио данас Тањугу да су сви потенцијални инвеститори, с којима је на маргинама Европског економског самита у Салцбургу разговарала српска делегација, једнодушни у оцени да су реформе у Србији импресивне и да иду много брже него што су реформе ишле у другим земљама у транзицији.
Из низа састанака са инвеститорима Влаховић издваја разговор са компанијом Дебис, која је инвестирала у реструктурирање Петрохемије и Рударско-топионичарског басена Бор и чије се присуство и учешће очекује у великом пројекту гасификације централне Србије.
Он је напоменуо да постоји иницијатива Европске банке за обнову и развој за организацију конференције о унапређењу конкурентности земаља у Југоисточној Европи, као и иницијатива „Јуроманија“, који ће у јануару своју конференцију посветити инвестирању и могућности инвестирања у Србији.
Министар Питић, је учествовао у дискусији на тему „Јавне институције – улога регулативног и законодавног система“.
О свом сусрету са потпредседником фирме „Оракл“, Питић каже:
– Разговарали смо о начинима како Србија може да унапреди систем базе података, софтвера. Договорили смо да се провери једна академска иницијатива коју „Оракл“ развија по земљама источне Европе, и да се по ниским трошковима тај систем убаци у наше школе, универзитете, у владу, свуда где је могуће, како би допринело стварању једног модерног друштва. Он је додао да су дошли „до пар добрих идеја и могуће је да ће се по овом питању ствари даље развијати“.
Последњи дан европског економског самита у Салзбургу обележила је тема „Инвестирање у Србију“. Министар Божидар Ђелић је говорио о економском потенцијалу Србије и реформи финансијског тржишта, која је узела маха у Србији и која ће такође омогућити да се успешно улаже у Србију и помоћи стварању заједничког тржишта југоисточне Европе, као једног од главних смерница Владе Србије. Одговарајући на питање о евентуалном укидању економске помоћи Вашингтона због Хага министар финансија Божидар Ђелић је рекао – ми смо тренутно у америчком буџету једина земља југоисточне Европе којој је повећана помоћ и да смо обећани новац добили, а шта ће даље бити видећемо.
– Надамо се да ће се, у међувремену, ЕУ реформисати и бити ефикаснија у решавању свих регионалних проблема, рекао је премијер Србије Зоран Ђинђић на радном столу “Ширење ЕУ”, и затражио од Европске уније да утврди јасније критеријуме за пријем у чланство те организације, указујући на планове Владе Србије да Југославија 2004. године постане кандидат за пријем у ЕУ, а да 2010. године испуни услове за чланство у тој организацији.
Премијер је дао интервју за Вол стрит џурнал, а он и министар Ђелић су говорили и за Фајненшел тајмс.
По свему судећи, Српски тим је у Салцбургу оставио веома добар утисак, јер је премијер Ђинђић једини од учесника био позван да говори не само на првој пленарној седници (тема: Проширење ЕУ), него и на завршној (тема: Улога Европе у свету), што је својеврсни преседан. Уз похвале и охрабрења реформама започетим у Србији, учесници самита су упозорили представнике српске владе да би она требало да очува и политичку стабилност у земљи, која је ипак главни предуслов за долазак страних инвеститора и још чвршћу интеграцију Србије у међународној заједници.