Читај ми

Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – септембар 2015. године

Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину и Закон о буџету за 2015. годину усвојени су са измењеном методологијом планирања и извештавања о кретањима у јавним финансијама, ради прецизног и транспарентног праћења прихода, расхода и резултата републичког буџета и буџета опште државе. Главна промена односи се на укључивање тзв. расхода “испод црте“ у обрачун дефицита. Ови расходи односе се на финансијске трансакције као што су плаћање активираних гаранција, докапитализације банака и других финансијских институција, преузимање дугова јавних предузећа и други облици буџетског финансирања ванбуџетских организација. Министарство финансија је, заједно са јануарским подацима о макроекономским и фискалним кретањима, објавило и ревидиране податке усклађене са новом методологијом, за период од 2005. до 2014. године.

У периоду јануар – септембар 2015. године остварен је дефицит буџета Републике у висини од 34,3 млрд динара (у табели 4. дефицит на нивоу Републике износи 46,8 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). У септембру су остварени приходи у износу од 80,6 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 84 млрд динара што је резултирало месечним дефицитом у износу од 3,4 млрд динара. Треба напоменути да овај извештај не укључује део прихода, и из њих финансираних расхода, индиректних корисника буџета.

Порески приходи у септембру износили су 65,4 млрд динара. У односу на август, нема значајнијих варијација у висини пореских прихода осим сезонски благо повећаних прихода од акциза на цигарете. Током јуна и јула висок прилив од акциза на дуванске прерађевине био је узрокован утврђивањем нових износа акциза на дуванске производе у јулу, у складу са законом. Уобичајено је да се у периоду пре утврђивања нових виших износа акциза повећава обим увоза и производње цигарета, што повећава наплату акциза. Након тога прилив по овом основу нагло пада са тенденцијом повећања до краја године. Што се тиче ПДВ укупан износ је остао скоро непромењен само је дошло до благих измена у структури између домаће и увозне компоненте. Непорески приходи остварени су у износу од 14,4 млрд динара, од чега се 2,7 млрд динара односи на премију по основу реотварања емисије обвезница. ЕМС је уплатио добит од 1,5 млрд динара, Аеродром Никола Тесла међудивиденду у износу од 0,5 млрд динара, а Агенција за осигурање депозита 1,2 млрд динара по основу наплаћених потраживања буџета. Донације су износиле 0,9 млрд динара.

Расходи су били на нешто вишем нивоу него претходног месеца, с тим што су издаци за отплату камата били знатно виши, а расходи за капиталне издатке и остале категорије расхода нешто нижи. Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд 

ПИО, РФЗО, НСЗ и фонд СОВО) износили су 20,6 млрд динара, а највећи део се односи на трансфер за пензије у износу од 17,3 млрд динара. На исплату плата запосленима утрошено је 18,5 млрд динара. 

На нивоу опште државе у периоду јануар – септембар забележен је дефицит у износу од 51,1 млрд динара, док је дефицит у септембру износио 7 млрд динара. Бољи резултат од планираног са приходне стране у највећој мери последица је једнократних непореских прихода, као што су уплате дивиденди и добити јавних предузећа. Осим тога боља од очекиване је и наплата пореских прихода, пре свега ПДВ, акциза на дуванске производе и деривате нафте и доприноса. Са расходне стране највећи ефекат је имало слабије извршење капиталних издатака, као и динамика исплате отпремнина за раднике предузећа у реструктурирању.

Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина забележен је суфицит у износу од 1,8 млрд динара, док на нивоу локалних самоуправа суфицит износи 8,5 млрд динара. Што се тиче фондова социјалног осигурања, Национална служба за запошљавање и РФЗО су у суфициту, док су ПИО фонд и фонд СОВО у дефициту 3,3 и 0,9 млрд динара, респективно. Дефицит ова два фонда је очекиван с обзиром на значајне депозите из претходних година којима располажу. Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, се у највећој мери финансирају из кредита, те је њихов укупан дефицит на крају септембара износио 11,9 млрд динара.

Погледајте линк:

Макроекономски и фискални подаци 

Сличне теме

Издавање фискалних рачуна обавезно

Ускоро расписивање конкурса за доделу кредита за незапослене

До средине године усвајање Стратегије за подстицање извоза