Читај ми

Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – јул 2015. године

Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину и Закон о буџету за 2015. годину усвојени су са измењеном методологијом планирања и извештавања о кретањима у јавним финансијама, ради прецизног и транспарентног праћења прихода, расхода и резултата републичког буџета и буџета опште државе. Главна промена односи се на укључивање тзв. расхода “испод црте“ у обрачун дефицита. Ови расходи односе се на финансијске трансакције као што су плаћање активираних гаранција, докапитализације банака и других финансијских институција, преузимање дугова јавних предузећа и други облици буџетског финансирања ванбуџетских организација. Министарство финансија је, заједно са јануарским подацима о макроекономским и фискалним кретањима, објавило и ревидиране податке усклађене са новом методологијом, за период од 2005. до 2014. године.

У периоду јануар – јул 2015. године остварен је дефицит буџета Републике у висини од 24,2 млрд динара (у табели 4. дефицит на нивоу Републике износи 34,6 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). У јулу су остварени приходи у износу од 85,2 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 83,0 млрд динара што је резултирало месечним суфицитом у износу од 2,2 млрд динара. Треба напоменути да овај извештај не укључује део прихода, и из њих финансираних расхода, индиректних корисника буџета.

Порески приходи у јулу износили су 76,6 млрд динара. Висок ниво прихода остварен је захваљујући високој уплати акциза и добром приходу по основу ПДВ. Приход од акциза у износу од 24,7 млрд динара резултат је више фактора.

Повећана потрошња горива узрокована пољопривредним радовима и већим обимом саобраћаја, нарочито транзитног, резултирала је

већим приходима по основу акциза на нафтне деривате. Други разлог високог прилива по основу акциза је утврђивање нових износа акциза на дуванске производе у јулу, у складу са законом. Уобичајено је да се у периоду пре утврђивања нових виших износа акциза повећава обим увоза и производње цигарета, што се рефлектује на наплату акциза. У јулу је остварен највиши приход од ПДВ у овој години – 39,6 млрд динара. У јулу се уплаћују тромесечне обавезе по овом основу, а остварен је и значајан приход по основу ПДВ на увозну робу. Раст прихода по основу пореза на доходак резултат је уплата годишњег пореза на доходак грађана, док је због повраћаја по основу пореза на добит умањен приход од овог пореског облика. Непорески приходи остварени су у износу од 8,4 млрд динара, а донације су износиле 0,2 млрд динара.

Расходи су били нижи него у претходном месецу, углавном због мањег износа за отплату камата. Разлика је делимично ублажена повећањем расхода за социјалну заштиту, због исплате отпремнина радницима предузећа у реструктурирању, већим капиталним издацима и већим издацима по основу гаранција. Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд

ПИО, РФЗО, НСЗ и фонд СОВО) износили су 18,7 млрд динара, а највећи део се односи на трансфер за пензије у износу од 16,6 млрд динара. На исплату плата запосленима утрошено је 18,7 млрд динара.

На нивоу опште државе у периоду јануар-јул забележен је дефицит у износу од 39,4 млрд динара, док је дефицит у јулу износио 4 млрд динара. Бољи резултат од планираног са приходне стране у највећој мери последица је високе уплате дивиденди и добити јавних предузећа у износу од око 27 млрд динара. Осим тога боља од очекиване је и наплата пореских прихода, пре свега ПДВ, акциза на дуванске производе и деривате нафте и доприноса. Са расходне стране највећи ефекат је имало слабо извршење капиталних издатака, као и отпремнина за раднике предузећа у реструктурирању.

Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина забележен је суфицит у износу од 1,9 млрд динара, док на нивоу локалних самоуправа суфицит износи 6,8 млрд динара. Што се тиче фондова социјалног осигурања, Национална служба за запошљавање и РФЗО су у благом суфициту, док су ПИО фонд и фонд СОВО у дефициту 4,0 и 0,7 млрд динара, респективно. Дефицит ова два фонда је очекиван с обзиром на значајне депозите из претходних година којима располажу. Државна предузећа надлежна за одржавање и изградњу путева, Путеви Србије и Коридори Србије, се у највећој мери финансирају из кредита, те је њихов укупан дефицит на крају јула износио 9,5 млрд динара.

Сличне теме

Издавање фискалних рачуна обавезно

Ускоро расписивање конкурса за доделу кредита за незапослене

До средине године усвајање Стратегије за подстицање извоза