Реаговање Пореске управе

Поводом учесталих текстова који се у последњих неколико дана објављују у дневним листовима у вези са принудном наплатом пореза коју спроводи Пореска управа Републике Србије а ради истинитог информисања јавности о овлашћењима Пореске управе у поступку принудне наплате пореза и заштите кредибилитета Пореске управе и њених запослених, указујемо на уставну обавезу плаћања пореза и законска овлашћења Пореске управе у поступку принудне наплате пореза.

Поводом учесталих текстова који се у последњих неколико дана објављују у дневним листовима у вези са принудном наплатом пореза коју спроводи Пореска управа Републике Србије а ради истинитог информисања јавности о овлашћењима Пореске управе у поступку принудне наплате пореза и заштите кредибилитета Пореске управе и њених запослених, указујемо на уставну обавезу плаћања пореза и законска овлашћења Пореске управе у поступку принудне наплате пореза.

Обавеза плаћања пореза и других дажбина је, сходно одредби члана 91. Устава Републике Србије, општа и заснива се на економској снази обвезника. Финансирање функција из надлежности државе Србије и нижих органа власти обезбеђује се из пореза и других дажбина утврђених законом. Одузимање или ограничење имовине ради наплате пореза и других дажбина или казни, сходно одредби члана 58. Устава, дозвољено је само у складу са законом.

Мере принудне наплате пореза погађају само пореске обвезнике који не поштују пореске прописе Србије и не плаћају порез. Обвезници који своје пословање заснивају на не плаћању пореза доводе у неравноправан положај обвезнике који порез уредно плаћају, подстичу пореску недисциплину и угрожавају фискални интерес Србије. Обављање неке привредне активности подразумева и плаћање пореза, као што и неплаћање пореза подразумева његову принудну наплату. Сваки порески дужник који себи допушта да не плаћа порез, мора да буде спреман да се суочи са његовом принудном наплатом и зато за свој положај у принудној наплати не може пребацивати кривицу на Пореску управу чији је основни задатак да наплати порез од дужника који то не чине добровољно. Јавно узимање у заштиту ове категорије обвезника не иде у прилог остваривању владавине права и правне сигурности у области јавних финансија као једном од услова на путу ка европским интеграцијама.

Посебно наглашавамо да плаћање пореза на додату вредност (ПДВ) и акцизе за обвезнике ПДВ, односно акцизе не представља никакво финансијско оптерећење, пошто ове порезе плаћа крајњи потрошач – купац јер су укључени у цену производа коју плаћа купац.

Законом о пореском поступку и пореској администрацији, прописано је да се принудна наплата пореза споводи на следећим предметима:

– новчаним средствима пореског обвезника на његовом пословном рачуну;

– новчаним потраживањима пореског обвезника;

– неновчаним потраживањима и другим правима пореског обвезника;

– готовом новцу и хартијама од вредности;

– покретним стварима;

– непокретностима пореског обвезника.

Према томе, Пореска управа је овлашћена да врши принудну наплату из свих напред наведених предмета, па и готовог новца.

Принудна наплата пореза се може спроводити на једном или више предмета у исто време. Принудна наплата се врши у мери у којој се покрива износ пореског дуга. Дакле, ако се продајом дела имовине која је предмет принудне наплате покрије износ пореског дуга и трошкова принудне наплате, поступак наплате се обуставља у односу на осталу имовину.

Од принудне наплате пореза изузимају се ствари и примања физичких лица (грађана) која су изузета од извршења Законом о извршном поступку. Дакле, предмет принудне наплате пореза од пореских обвезника – правних лица може бити целокупна имовина.

Распоред наплаћеног износа пореског дуга врши се по следећем редоследу:

1. трошкови поступка наплате;

2. новчане казне за пореске прекршаје;

3. камата;

4. износ главне пореске обавезе.

Принудна наплата се покреће доношењем решења о принудној наплати, ако порески обвезник не плати порески дуг по пријему опомене. Дакле, сваком пореском дужнику, који дуговани порез не плати у целости у законском року, се најпре доставља опомена којом му се налаже да порески дуг плати у року од 5 дана од дана пријема опомене или да у том року расправи евентуална спорна питања у вези врсте и висине пореског дуга са надлежним пореским органом.

Жалба против решења о принудној наплати не одлаже извршење решења, тако да решење о принудној наплати постаје извршно даном његовог достављања пореском дужнику.

Дакле, достављањем решења о принудној наплати, порески извршитељ има право да одмах приступи предузимању мера принудне наплате. Ако је као предмет принудне наплате одређен говов новац пореског дужника, то значи да порески извршитељ одмах по достављању решења има право да заплени готов новац из касе пореског дужника, о чему се саставља записник.

Пореска управа нема привилегован положај у наплати пореза, али стиче приоритетно заложно право на покретним стварима и непокретности пореског дужника, само у случају ако пре осталих поверилаца укњижи заложно право у корист државе у одговарајуће регистре. Укњижено приоритетно заложно право даје Пореској управи право да порески дуг наплати пре осталих поверилаца продајом ствари оптерећене заложним правом, ако порески дужник сам не плати порез.

Поступак принудне наплате пореза и поступак стечаја су одвојени поступци. Само у случају када је покренут поступак стечаја над пореским дужником, сви повериоци, па и Пореска управа, су дужни да прекину појединачна извршења, пошто се у поступку стечаја спроводи опште извршење на имовини стечајног дужника по правилима тог поступка који води надлежни суд.

Пошто се у поступку принудне наплате пореза, порески дужник лишава права својине на стварима из његове имовине, Пореска управа овај поступак спроводи у складу са законом, уз напомену да у свим случајевима када има сазнање да се поједине радње не спроводе у складу са прописима предузима мере одговорности према запосленима који не поштују правила поступка.