Нови закон о слободним зонама мера подстицаја страних инвестиција

Помоћник министра финансија за царински систем и политику Весна Хрељац Ивановић изјавила је данас да ће нови Закон о слободним зонама бити усклађен са прописима Светске трговинске организације и Европске уније. Хармонизација прописа подразумева укидање лимита страног оснивачког капитала који је до сада износио 49%, укидање директних пореских и царинских стимулација извоза, као и укидање накнаде за царинско евидентирање од 5%, која ће убудуће бити сведена на ниво стварних трошкова царинских радника. Нови закон предвиђа и да царинска контрола и поступак буду искључиво регулисани царинским законима.

Циљ доношења новог Закона биће стимулација прилива страног капитала, регионалног развоја, прекограничне сарадње зона, као и активнијег учешћа локалне самоуправе, јер је утврђено да су зоне које су имале подршку локалне самоуправе у виду фискалних олакшица боље пословале. Предвиђа се и већа улога државних органа у смислу промоције зона, а поготово прикупљања сагласности и дозвола за почетак рада предузећа на што лакши начин, пошто се дошло до закључка да много страних инвеститора одустаје од пословања због дуготрајног и компликованог процеса оснивања предузећа.

Помоћник министра је нагласила да ће зоне које су показале успех у пословању, Суботица, Пирот и Зрењанин, по новом закону имати обавезу да затраже обнову лиценце за рад. Циљ пословања слободних зона је подстицање производње, запослености, страних инвестиција и извоза робе и услуга који по закону мора да буде већи од 50%.

Помоћник министра је подсетила да је Закон о слободним зонама на снази од 1994. године, и по њему у Србији постоји 14 слободних зона. Зоне су дужне да подносе годишњи извештај који садржи све елементе њиховог пословања, али до августа 2005. године није било контроле тих извештаја. Извршена контрола извршена од стране Министарства финансија, Пореске управе, Управе царине и сектора за девизни систем у августу прошле године утврдила да зоне Сомбор, Владичин Хан и Ковин не послују у складу са Законом о слободним зонама, односно немају никакву производњу, не врше складиштење и пословање. У том случају постоји законска последица укидања сагласности Владе за даље пословање зона.

Помоћник министра је нагласила да укидање сагласности за пословање зоне не значи гашење постојећих предузећа, већ укидање бенефицираног режима који подразумева ослобођење од плаћања царине и ПДВ-а. Предузећа која се баве искључиво складиштењем робе моћи ће да изврше пререгистрацију и постану царинска складишта.

Директор Пореске управе Владимир Илић подсетио је да данас истиче рок за пријаву годишњег пореза на доходак грађана за 2005. годину. Илић је истакао да обавезу пријављивања годишњег пореза на доходак имају физичка лица резиденти који су током 2005. године остварила доходак већи од 1.224.672 динара, као и странци – резиденти и резиденти упућени у иностранство ради обављања послова чији је доходак прешао 3.061.680 динара.

Пореску основицу чини разлика између дохотка за опорезивање и личних одбитака, при чему доходак чине зарада, приходи од самосталних делатности, ауторских права, закупа непокретних и покретних ствари, осигурања, уговора о делу и сл, док лични одбитак чини 40% просечне зараде и 15% за сваког издржаваног члана породице. Пореска стопа за годишњи порез на доходак грађана износи 10%. У случају неподношења или неблаговременог подношења пријаве, као и у случају навођења нетачних података у пријави, казне износе од 5.000 до 50.000 динара.

Директор Пореске управе нагласио је да је до данас примљено око 3 500 пријава за порез на доходак грађана, док се до краја рока очекује још 5 до 6 хиљада пријава. Илић је истакао да је у јануару ове године наплаћено преко 6 милијарди динара од пореза на добит, што је двоструко више него прошле године, и нагласио да овај податак указује на све већу легализацију добити.

Од почетка године извршено је 7 382 контроле рада фискалних каса, при чему је утврђено 27% неправилности, првенствено у угоститељским објектима, пекарама, објектима брзе хране и трговине на мало.