Читај ми

Крстић за “Вечерњи лист”: На социјално одговоран начин спровешћемо финансијску консолидацију и покренућемо економију

У Србији су најављивали ваш долазак на место министра финансија као спасоносни?

-Да, дигла се велика помпа. Наравно, ја о себи не мислим тако. Мислим да су то превелика очекивања. Кључан је тимски рад и политичка воља. Наравно, мора се уложити много труда и због ситуације у каквој јесмо мора много да се ради да бисмо се што пре извукли.

Ипак, чини се да је то велики терет, представљени сте као вундеркинд, члан Менсе, готово се очекује да чаробним штапићем решите економску ситуацију у Србији.

-Постоји та тенденција да се чаробним штапићем решавају ствари, што је немогуће. Млад јесам, али ово ми није први пут да сам у ситуацији за коју сам млађи него што би се очекивало. Наравно, ништа вас не може припремити за министарску функцију. Ипак, помогло ми је то што сам и пре, радећи у МцКинсеy-у, понекад био у ципелама за које су други сматрали да су мало превелике за мене. То ми је дало самопоуздање и сигурност.

Колико можете наметнути свој ауторитет с обзиром на своје године и политичко неискуство јер за спровођење резова најбитнија је политичка воља. Имате ли ви снаге и ауторитета прогурати те мере?

-Увек сам ауторитет градио трудом и резултатима. Тако сам приступио и овом послу. Олакшавајуће околности су те што смо у ситуацији, од које ни Хрватска није далеко, у којој имамо сужен маневарски простор да на социјално одговоран начин спроведемо финансијску консолидацију и покренемо економију. Нисмо имали пуно избора, могли смо овако таворити још девет месеци до годину дана, али онда бисмо ударили у зид. То би било срљање у пропаст. Политичка воља постоји, а олакшавајуће је и то што су људи сити да се промене најаве па буду изигране,схватају шта се мора учинити.

Шта вас је највише шокирало кад сте постали министар финансија, који подаци, бројке и које су конкретно ваше мере за спас Србије од банкрота?

-Схватио сам да је ситуација ипак гора него што се то на површини могло видети. Четири су нам главне целине које морамо решити. Прва су плате у јавном сектору, готово трећина прорачуна одлази нам на нешто што није продуктивно. Друга ствар су субвенције, потпуно нетранспарентно дају се социјални издаци кроз предузећа, што је неправедно, поготово у ситуацији политичких запошљавања. Трећа целина су приходи који су знатно подбацили. Имамо добар порески систем, али имамо велик удео сиве економије и не наплаћујемо порез који бисмо требали. Четврта је целина пензијски систем

који није дугорочно одржив. Додао бих пету целину, а то су административне препреке. Рецимо, на примеру прихода идемо с већим порезима, дижемо стопу ПДВ-а, јер имамо 30 посто сиве економије. У јавном сектору присиљени смо да смањимо плате веће од 60.000 динара, односно 100.000 динара за 20, односно 25 посто. То није идеално решење, идеално би било да смо увели јединствене платне разреде да људи који се баве истим послом у различитим државним органима имају исте плате. А не да они који су у предузећу или агенцији склоној овој или оној политичкој опцији само зато имају већу плату.

Зашто сте уопште прихватили позив да постанете министар?

-Зато што се таква понуда не одбија и добија се врло ретко у животу. Како би било да сам одбио понуду ако верујем да се нешто може променити, па немам ја резервну домовину. Мало ствари у животу може вас више привући од таквог позива када сматрате да можете помоћи. Посебно када је тешко јер лако је бити херој када нема проблема.

Пратите ли рад Славка Линића, хрватског министра финансија?

-Имао сам прилику да га упознам у Вашингтону. Видели смо се на кратко, али имали смо одличан разговор јер се бавимо истим стварима у исто време. Наравно, има разлика, али игром несрећних случајева из различитих или сличних разлога и Хрватска и Србија ту су где су. Циљ и период за стабилизацију јавних финансија нам је исти, а то је за три до четири године. И мере су нам врло сличне. Договорили смо један дужи састанак.

Сличне теме

Издавање фискалних рачуна обавезно

Ускоро расписивање конкурса за доделу кредита за незапослене

До средине године усвајање Стратегије за подстицање извоза