Крстић: Дефицит буџета и јавни дуг мањи од предвиђених
Министар финансија Лазар Крстић изјавио је да је дефицит консолидованог буџета Србије на крају 2013. године износио 179 милијарди динара, што је за око 20 милијарди мање него што је било предвиђено ребалансом.
„Смањење дефицита буџета на свим новима државе, упркос мањим пореским приходима, за 25 милијарди динара резултат је предузетих мера штедње од септембра прошле године, али и суцифита буџета локалних самоуправа. То показује да се није добро распоређивао новац између државног и локалног нивоа, и то питање ће бити на дневном реду, паралелно са утврђивањем начина финансирања Војводине, која је такође имала суфицит буџета“, рекао је Крстић у интервјуу агенцији Бета.
Истакао је да је позитивна вест и што је јавни дуг на крају 2013. Уместо пројектованих 64,7 одсто бруто домћег производа (БДП) износио 62,7 одсто.
Министар очекује да ће и дефицит државног буџета у 2014. години бити мањи од планираних 7,1 одсто БДП, јер у пројекцију прихода и расхода државне касе нису урачунати ефекти ограничавања броја запослених у јавном сектору, а биће мањи и расходи по основу санације преосталих банака у којима држава има власништво.
„Припремљен је нацрт стратегије за државне банке, јер није рационално да постоји седам, углавном мањих банака у којима држава има власништво. Има пуно нелогичности у том систему и њих желимо да решимо, да не би дошли у изнуђену ситуацију да морамо да интервенишемо из буџета, што се десило са три државне банке.
Очекујемо да се процес санације преосталих државних банака, за које има заинтересованих купаца, оконча ове године“, рекао је Крстић.
Охрабрујуће је, по његовим речима, и то што расте тражња за државним обвезницама и пада камата на те дужничке хартије, што значи да се држава јефтиније задужује како би се обезбедило редовно финансирање буџетских обавеза.
„На домаћем тржишту имамо рекордну тражњу за обвезницима што показује да инвеститори гледају на Србију као стабилну земљу с ниским ризиком. То је потврдила и последња продаја педесеттронедељних записа на које је каматна стопа била за 0,5 одсто нижа него на претходној аукцији таквих обвезница. Такође, каматна стопа на еврообвезнице Србије на међународном тржишту пала је за 150 базних поена, односно за 1,5 одсто од њиховог издавања крајем новембра прошле године, док су камате на дужничке хартије других земаља у региону мање пале, за 40 до 60 поена“, рекао је Крстић.
Планирано је, како је навео, да се Србије крајем године задужи продајом нове емисије еврообвезница од 750 милиона евра, али ће од стања у буџету зависити да ли ће то бити потребно уз предвиђену продају обвезница на домаћем тржишту и очекиване кредите од Светске банке, Уједињених Арапских Емирата и Русије.