Крстић: Агресивне мере против сиве економије
Министар финансија Лазара Крстић изјавио је да би у наредне две до три године у Србији могло да се смањи учешће „сиве економије“ са 31 одсто бруто домаћег производа (БДП) на око 23 до 24 одсто БДП-а, што би годишње донело између 600 и 700 милиона евра буџетских прихода.
“Нигде у свету „сива економија“ није потпуно елиминисана, али рецимо њено просечно учешће у Источној Европи износи између 23 и 24 одсто БДП-а и томе Србија треба да тежи”, рекао је Крстић новинарима у паузи одржавања Генералне скупштине Интра-европске организације пореских администрација (IOTA), која је данас почела у Београду.
“Смањење удела „сиве економије“ у Србији се не може извести „преко ноћи“ и то је могуће урадити у року од две до три године, и то другачијим односом према пореским обавезама, променом пореских поступака и законских мера”, рекао је министар финансија.
“У неким областима привреде могуће је и брже остварити смањење удела „сиве економије“, али је за то потребна координисана акција неколико институција”, рекао је Крстић и објаснио да када то каже мисли на спречавање у трговини акцизним производима, као што је дуван.
Напомињући да на Генералној скупштини IOTA учествује више од 150 представника из преко 46 земаља Европе и Централне Азије, Крстић је истакао да овај скуп за Србију долази у правом тренутку, јер је у току доношење новог закона о пореском поступку и пореској администрацији, изабран је нови директор Пореске управе, а унутар те институције управо се спроводи организациона трансформација.
Према његовим речима, све те промене су усмерена на смањење „сиве економије“ и повећању буџетских прихода, уместо мера које се доносе за смањење трошкова.
У Хајату је почела 18. Генерална скупштина IOTA са темом ““Најбољи утицај у право време: сарадња са пореским обвезницима и коришћење података и активности којим се утиче на поштовање прописа““.
Србија је ове године председавајући IOTA, а овај дводневни скуп се организује у сарадњи са Пореском управом Министарства финансија.
Председавајући IOTA је Љиљана Ковачевић, а у раду Генералне скупштине учествује и директор Пореске управе Александар Миљковић.