Јавна предузећа презадужена

 – Први предуслов да инвеститори уложе новац у домаћу привреду је да домаћа предузећа обезбеде веродостојну финансијску документацију. С обзиром да садашњи финансијски извештаји нису добри, крајње је време да се унапреде – рекао је Божидар Ђелић, министар за финансије Републике Србије, на јучерашњој првој конференцији о пословном извештавању, транспарентности и јавном приступу финансијским и пословним информацијама. Конференција је организована у сарадњи са компанијом „Прице Wатерхоусе Цооперс“ и консултантима програма за развој Уједињених нација за реструктурирање јавних предузећа при Министарству финансија Србије.

– Тим Владе Србије ради инвентар дугова. Јавна предузећа су презадужена, око 70 одсто дугова је неусаглашено, а често се користе и специфичне рачуноводствене игрице у финансијском извештавању. Колико су предузећа задужена, најбоље сведочи чињеница да ЈАТ још није платио авион „боинг 727“ који је давно купио, наводи Ђелић. Како се фризира финансијска документација и какве се игрице практикују у прављењу финансијских извештаја Ђелић је објаснио и на примеру НИС-а. Ова фирма се састоји из великог броја правних субјеката и када се контролише стање сваког понаособ, изгледа да је пословање уравнотежено. Али када се погледа фирма у целини, констатује се да је у великој дубиози.

То се дешава због тога што се фирме унутар једне компаније међусобно кредитирају – рекао је Ђелић и додао да ће се у наредном периоду од годину дана посветити посебна пажња унапређењу финансијских извештаја који, додуше „нису савршени ни у најсофистициранијим економијама“. Стање у фирмама ће бити транспарентније када, средином септембра, јавна предузећа предају своје бизнис планове до 2003. године. Ђелић је позвао представнике јавних предузећа да се укључе у јавну расправу о закону о рачуноводству који предвиђа међународне стандарде у прављењу финансијских извештаја.

Такође је нагласио да се после усвајања пореских олакшица у Скупштини Србије, очекује раст инвестиција ( око милијарду долара), и додао да се пореске олакшице односе на доходак грађана јер ће пореска стопа бити јединствена и износити 10 одсто. Порез на добит предузећа ће са 20 пасти на 14 одсто, а укинуће се и порез на промет за уље и вероватно шећер. Преостаје још борба против сиве економије која износи око 40 процената.