Читај ми

Динкић:Излазак из кризе уз више страних инвестиција

Привреда Србије и даље је у тешкој ситуацији и без привлачења више домаћих и страних инвестиција наша земља тешко ће изаћи из кризе, изјавио је вечерас министар финансија и привреде Млађан Динкић.

У домаћим медијима се у последње време преносе коментари из ЕУ да Фијат „вуче“ привредни развој Србије, што је тачно, али ја нисам задовољан, јер то није довољно и зато нам треба више таквих инвестицвија, рекао је Динкић, коментаришући званични статистички податак да је Србија у првом кварталу имала раст БДП-а од 1,9 одсто, што је знак да је домаћа привреда изашла из рецесије.

Учествујући у програму РТС-а, Динкић је рекао да док не крене опоравак у ЕУ, где Србија извози 60 одсто своје производње, Србија се не може надати опоравку привреде и изласку из кризе.

У Влади смо се договорили да кренемо у акцију за анимирање инвеститора, јер је пример Фијата показао да је Србији потребно више таквих инвестиција, скоро за сваки регион у Србији, да би се наша земља економски опоравила, рекао је министар.

Према његовим речима, Влада Србије је направила стратегију привлачења страних инвестиција и кључне дестинације за привлачење инвеститора су Русија, земље Персијског залива, Азербејџан, Турска, а у последње време и Белорусија, одакле се ускоро очекује уговор о одређеним улагањима у Србији.

Одговарајући на питање да ли ће у првих шест месеци држава редовно исплаћивати плате и пензије, Динкић је нагласио да ту неће бити проблема, да ће се редовно исплаћивати, и неће бити њиховог смањивања.

Међутим, он је упозорио да ће морати да се направе уштеде у по свим министарствима за око 30 милијарди динара у буџету, јер су подбацили неки порески приходи због кризе.

Министар је најавио да сутра у скупштинску процедуру улази пакет пореских закона који ће растеретити привреду и плате запослених.

Коментаришући оправданост додељивања подстицаја инвеститорима, Динкић је рекао да се тај новац враћа у буџет Србије за 17 месеци.

Динкић је рекао да није био за давање подстицаја инвеститорима, али се показало да је то нужност која се показала оправданом и у другим земљама у окружењу и напоменуо да Фијат никад не би дошао у Србију да није било тих подстицаја.

Он је за 1.јул у Суботици најавио отварање фабрике немачке компаније Континентал, која производи аутомобилске гуме, а очекује се и почетак изградње још једне фабрике немачког Боша, наводећи да су и њима додељени подстицаји.

Агенција за страна улагања и промоцију извоза (СИЕПА) до сада је доделила подстицаје за око 250 домаћих и страних фирми, од чега су половина домаће банкарске гаранције, али је проблем код наших инвеститора који не успевају на време да обезбеде банкарске гаранције, иако добијају државне подстицаје као и стране фирме, објаснио је министар финансија.

Одговарајући на питање о судбији Железаре Смедерево, Динкић је рекао да се преговара са компанијама из Русије, Украјине и Италије и држава нема намеру да остане власних смедеревског гиганта, већ да јој нађе стратешког партнера.

Динкић није желео да коментарише да ли су тачне медијске шпекулације да компанија Етихад из Емирата за десетак дана долази у Србију са понудом за преузимање Јат Ервејза, оцењујући да би Јат добио одличног стратешког партнера уколико би се тај уговор реализовао.

Када је реч о уговору о приватизацији Трепче, Динкић није желео да коментарише политичке импликације таквог уговора, наглашавајући да би покретање Трепче добро дошло Србима на северу Косова, јер они морају од нечега да живе.

Објашњавајуцвхи разлоге за останак Горења већ 60 година у Србији, члан Управног одбора Горење групе Бранко Апат је подсетио да у протеклих 10 година та словеначка компанија има три фирме у Ваљеву, Старој Пазови и Зајечару.

Разлози инвестирања Горења у те три фабрике у Србији су добар географски положај неопходан за извоз у земље окружења, квалификована радна снага, као и подстицаји и услови пословања, навео је Апат и додао да је држава Србија испунила обећања у области изградње путне инфраструктуре које је Горење тражило.

Апат је, коментаришући додељивање подстицаја страним компанијама, рекао да су они били онај фактор који је пресудио да Горење дође и инвестира у Србију у протеклих десетак година, јер то је било нешто што је давало наду да ће њихова инвестиција бити сигурна.

Словеначки бизнисмен је оценио да се пословно окружење у Србији променило за 50 одсто на боље у протеклих неколико година и подсетио да је Горење у Ваљеву довело око 80 добављача и њима су понуђени кредити за пословање који су били повољнији од тржишних, као и одговарајући подстицаје од државе.

Сличне теме

Издавање фискалних рачуна обавезно

Ускоро расписивање конкурса за доделу кредита за незапослене

До средине године усвајање Стратегије за подстицање извоза