Ћорсовић: Сузбијањем сиве економије до 100 милиона евра прихода
„Држава би до краја 2014. сузбијањем сиве економије могла да приходује 100 милиона евра, а то ће се постићи већим бројем контрола и инспектора, а од 1. јула, планирано је да се кроз измене пореских закона повећају и казне за утају пореза”, изјавио је државни секретар Министарства финансија Никола Ћорсовић.
Од 1. јула Законом и пореском поступку и пореској администрациј биће предвиђено да власнику радње, који је ухваћен да није издавао фискални рачун, буде затворена радња на седам дана први пут, а ако се прекршај понови, радња ће бити затворена 14 дана.
Ако и трећи пут буде затечен да није издавао фискални рачун, мораће да затвори радњу на још 30 дана, што би, каже Ћорсовић, значило и крај пословања те фирме.
На семинару посвећеном сивој економији, који је организовала Асоцијација медија, он је рекао да су до сада казне за неизвршавање фискалних рачуна биле најниже могуће – 50.000 динара, што су власници укалкулисали у трошак.
Према његовим речима, број контрола биће повећан од 8 до 10 пута, а број инспектора 4 пута.
„Погрешне су процене да буџет од сиве економије губи милијарде, али ако би се смањио удео сиве економије, могли бисмо годишње да остваримо приход од додатних 500 до 700 милиона евра, односно између 1,3 и 1,7 одсто БДП-а“, рекао је Ћорсовић.
Он је подвукао да је планиран консолидовани дефицит Србије за ову годину 7,1 одсто БДП-а, што значи да сузбијање сиве економије неће решити све проблеме, али ће свакако да помогне.
“Порески инспектори ће радити и поподне али и викендом, јер највећи број фирми управо у то време не издаје фискалне рачуне, знајући да државне службе не раде”, најавио је Ћорсовић.
Он је прецизирао да ће бити предвиђене мере на краћи рок, које ће покрити пет области – прва је издавање фискалних рачуна и рад на црно, друга појачана контрола ризичних индустрија као што су аутопревозници и прехрамбена индустрија, а следи и спречавање шверца акцизних прозвода дувана и нафтних деривата. Четврта област се односи на прање новца и фантомске фирме, где је Ћорсовић најавио још бољу сарадњу са АПР-ом, док је последња област везана за богате грађане и унакрсну проверу прихода имовине.
На дужи рок, рекао је он, планира се институционална изградња, пре свега Пореске управе, како би се постигла боља организација и боља контрола.
Он је подсетио да ће паралелено са мерама сузбијања сиве економије ићи и мере стимулације за прелазак у легалне токове, а према његовим речима, једна од тих мера је да ће држава финансирати порезе и доприносе за новозапослене у односу 70 према 30.
„Процене су да у Србији удео сиве економије износи до 30 одсто БДП-а, а озбиљним мерама у наредне четири године, планирано да тај удео смањимо на ниво региона, што је између 22 и 25 одсто“, казао је Ћорсовић.