Буџетски дефицит ове године дупло нижи у односу на прошлу
Министар финансија Србије Млађан Динкић изјавио је данас да ће мерама економске политике за наредну годину буџетски дефицит бити сведен на 1,4 одсто бруто друштвеног производа (БДП) и додао да ће ова година бити завршена са дефицитом од два одсто БДП, што је дупло ниже него крајем 2003. године.
Динкић је на предавању о економској политици у 2005. години, одржаном на Економском факултету, истакао да је за њега, као и за будуће министре финансија, изазов то да Србија убрза привредни раст у периоду од 20 година јер ће тек након тога моћи да се приближи Хрватској, а тек после тога да почне да размишља о приближавању развијеним европским земљама.
Друштвени стандард по глави становника у Србији износи 2.900 долара, и дупло је мањи од стандарда становника Хрватске, а четири пута мањи од стандарда Словенаца, што значи да се потпуно изгубио темпо привредног раста, прецизирао је Динкић.
Ова година биће завршена са стопом привредног раста од осам одсто, чиме не треба бити задовољан јер иако је та стопа највећа од 1979. године и даље је два пута нижа од раста у Хрватској, закључио је министар и истакао да највећи проблем представља спољнотрговински дефицит који ће на крају године достићи рекордних 6,5 милијарди долара.
Динкић је такође најавио да ће до марта следеће године бити усвојен низ реформских закона о државној управи, којима ће за десет одсто бити смањен број административних радника и уведен распон у платама висококвалификованих у односу на нискоквалификовне раднике од осам према један.
Уз рестриктивну монетарну политику и одржавање тврдог буџетског ограничења за смањење јавне потрошње, очекује се да ће увођење ПДВ-а смањити сиву економију на 20 одсто учешћа у БДП, нагласио је министар финансија.
Динкић је навео да ће идуће године бити спровођена контрола масе зарада у државној управи и јавним предузећима, што ће бити основни механизам за подстицај најтежег посла – реструктурирања јавних предузећа.
Он је додао да плате запослених у тим секторима неће моћи да буду исплаћиване без сагласности Министарства финансија.
Динкић је прецизирао да ће се на „бувљацима“ после Нове године наћи роба у коју је већ урачунат ПДВ и оценио да ће препродавци моћи да опстану само ако цео ланац продаје послује нелегално, што ће бити скоро немогуће због оштрих контрола и казни за неплаћање пореза.
Иако је Србија једна од ретких земаља у региону југоисточне Европе која још није увела ПДВ, Динкић је оценио да је „срећа у несрећи“ то што су пореска захватања за стране инвеститоре повољнија него у земљама које приступају, или су чланови Европске уније.
Ово је једина шанса да привучемо оне инвеститоре који су присутни на тржишту југоисточне Европе, односно да их релоцирамо у Србију, истакао је министар финансија.