Читај ми

Будно се прати поштовање закона о роковима плаћања

Помоћница министра финансија и привреде Нина Самарџић изјавила је данас да то министарство има механизам за свакодневно будно праћење да ли држава и јавни сектор поштују рокове за плаћање обавеза према привреди, које је предвидео Закон о роковима измирења новчаних обавеза у комерцијалним трансакцијама.

Самарџић је у изјави за Танјуг подсетила да се то дешава под надзором и контролом Управе за трезор, и да су сви директни и индиректни буџетски корисници у обавези да уносе преузете новчане обавезе према привреди путем развијене онлајн апликације и на основу правилника који је министарство донело.

Самарџић је подсетила да је закон, који је ступио на снагу 31. марта, донет са намером да се општи рокови плаћања, који су постојали на нивоу Србије, а који су у просеку износили 134 дана, скрате, зато што све земље у региону, имају просечни рок плаћања 69 дана, а земље ЕУ 58 дана.

Предвиђено је да држава измирује новчане обавезе према привреди у року од 45 дана, а да рокови плаћања међу привредом не буду дужи од 60 дана.

Самарџић је навела да је министарство примило разне иницијативе за измену закона, посебно од трговаца, и мешовитом робом, велефармација, трговаца семенским садним материјалом, заштитним средствима и ђубривом да се закон за њих другачије тумачи, али да је оцењено да закон треба да се примењује у потпуности.

Она је напоменула и да је министарство установило радну групу за праћење примене закона која ће се састати крајем овог месеца, и то ће бити њен трећи састанак, а први од почетка примене закона.

У тој радној групи, осим представника Министарства финансија, су и представници министарстава пољопривреде, правде, а биће укључено и Министарство трговине и Високи савет судства.

Осим ових државних институција у радну групу су већ укључени и представници Привредне коморе Србије, Уније послодаваца Србије, Савета страних инвеститора, као и Сталне конференције градова и општина, додала је Самарџић.

Она је објаснила и да ће се пуни ефекти закона тек видети када буду доспеле прве новчане обавезе преузете од почетка примене закона.

Самарџић је оценила да ће примену закона обезбедити и предвиђене казнене одредбе, којима је предвиђено да сваки поверилац који није наплатио потраживање, има право на једнократну наплату од 20.000 динара по свакој обавези, без обзира на висину те новчане обавезе.

„То значи, ако је једно мало предузеће испоручило трговинском ланцу 20 фактура у вредности од по, на пример, 5.000 динара, и уколико он не плати у року, то мало предузеце има могућност да по свакој тој фактури наплати још 20.000 динара као износ главнице, као износ припадајуће камате и да или Трговински суд или Министарство финансија и привреде покрену по његовој пријави прекршајни поступак, против одговорног лица који није испоштовао рок“, рекла је она.

Сличне теме

Издавање фискалних рачуна обавезно

Ускоро расписивање конкурса за доделу кредита за незапослене

До средине године усвајање Стратегије за подстицање извоза