Бисић: Редуковати јавни сектор
Предимензиониран јавни сектор је проблем који мора да се реши, и треба пронаћи равнотежу између јавног и приватног сектора, каже Милица Бисић. Замрзавање плата и пензија- непопуларна мера коју због великих расхода предвиђа Министарство финансија требало би да донесе олакшање за све оне који раде у приватном сектору и плаћају порезе а самим тим и плате људи у јавном сектору.
Гостујући у емисији „Између две ватре“ специјална саветница министра финансија Млађана Динкића Милица Бисић рекла је да треба пронаћи равнотежу између јавног и приватног сектора односно између прихода и расхода државе.
„Чињеница да је неравнотежа у јавним финансијама у суштини последица расхода које држава наше економске снаге не може да финансира. Предимензионирани јавни сектор јесте нешто што треба да буде редуковано и да се смање расходи на тај начин“, каже Бисићева на питање да ли треба прибећи мери замрзавања плата и пензија. Пакет пореских закона о ком се разговара у скупштини је инструмент реструктурирања прихода, и не доноси оптерећења ни привреди ни становиштву, напоменула је она.
„За милион триста људи који плаћају порезе за њих, баш зато што је јавни сектор предимензиониран, тај проблем би требало да буде решен“, рекла је она.
Она каже да је предимензионирани јавни сектор проблем који мора да се реши. Намеће се питање како смањити расходе који се вежу за те обавезе, каже она и додаје да треба растеретити и две трећине грађана који плаћањем пореза финансирају јавни сектор.
Бисићева каже да треба да се покуша да се нађе равнотежа између јавног и приватног сектора.
Такве мере већ је предлагао Фискални савет.
Владимир Вучковић, члан Фискалног савета, рекао је у истој емисији да „све раније владе па и ова касне са реформама“, па се као нужно решење намеће и ово – замрзавање плата. Он сматра да је то неопходна мера. Уколико је инфлација већа, то ће значити и да ће (замрзнуте) плате заправо бити смањене, објашњава Вучковић. „Не постоји земља у којој су плате у јавном сектору веће за 30 одсто него у приватном“, каже Вучковић.
„То је домаћа статистика и, према том показатељу, заиста су превисоке плате у јавном сектору, и не постоји земља као Србија која има учешће плата и пензија у бруто домаћем производу у новоствореној вредности – тако да према ова два показатеља, ма колико чудно изгледало, имамо превелику масу плата и пензија“, каже Вучковић.
„Сви су угрожени у држави која је у кризи, као што је Србија… Све ово нам говори да најпре Влада треба да постигне консензус, затим да постигне консензус са синдикатима…. Није редак случај ни у Европи, неке државе, балтичке на пример, прве су ишле на ово решење, и изашле из кризе за годину“, каже он. Кључно је да се овим интервентним мерама крене са сређивањем јавног сектора, каже Вучковић.
Да смо годину дана уназад водили више рачуна о јавном сектору, ситуација би била другачија, оцењује он.
Саветница министра је рекла да Србија није у банкроту, постоје ликвидна средства којим се сервисирају обавезе. „Није све ни црно, ни бело. Онај раст од 2 одсто ће се остварити, остварено је повећање извоза“, рекла је она напомињући да тако нешто није довољно, али да је охрабрујуће.
Када страни инвеститори и погледају Србију видеће дефицит који је у врху Европе на листи, и питаће се колико је паметно да улаже у ту земљу, каже Вучковић, напомињући да је кључно да се прибегне неким мерама штедње.
Бисићева каже да је веома важно да се порез не доживљава као завлачење државе у џеп грађана и да порези у Србији нису велики, да је пореска стопа мања него у окружења. „Опорезовати није казнити“, рекла је она. Колико год повећате пореску основицу, можете да смањите пореску стопу. Она тврди да нема нових оптерећења за физичка лица. „Када гледате порез на имовину, стопа се не мења, остаје иста…
Када је реч о порезу на добит, ни једна одредба не указује да ће се плаћати више“.
Износ расхода у јавном сектору мора бити заустављен у расту, поновила је Бисићева. Не може јавни систем и фискална политика да реше проблеме, потребно је појачати приходе државе, каже она.“Ми сви као друштво морамо се суочити са чињеницом – не долази новац из буџета, већ од грађана који плаћају порезе“.
Ако причамо о отпуштању, држава мора да радницима плати отпремнине, и брзом наплатом пореза – на тим плановима треба да се ради и ефекти се виде тек за неколико година, каже Вучковић и додаје да отпуштања вишка радника мора да буде, јер би се убудуће догодио банкрот.
Бисићева сматра да је важно да треба да дође до договора разних друштвених група.
Упитан да ли види политичку вољу да се иде даље, Вучковић је рекао да се најтеже стваре раде на почетку мандата. Ваља се надати да ће ствари са политичког терена пренети на економију, каже он. „проблеми у буџету су увек рачуноводствена гимнастика, мање више и то је
Он каже да опција није да задржимо садашњи животни стандард, алтернатива је ударац у зид, каже Вучковић. Немамо са чиме да се похвалимо што се тиче државног власништва, и Телеком посустаје, држава се показала као лош газда, каже он и поставља питање да ли треба чекати и да Телеком постане губиташ. Он каже да је можда и најповољнији тренутак за продају Телекома прошао.