Синиша Мали о изменама закона којим се повећавају плате и омогућава помоћ пензионерима

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је посланицима Народне скупштине представио Предлог закона о завршном буџету Републике Србије за 2019 годину, као и измене неколико важних закона с циљем подизања квалитета живота грађана.

Представљајући Предлог закона о завршном буџету Републике Србије за 2019 годину, Мали је напоменуо да је ово прва година да се уз буџет за наредну годину пред посланицима налази и завршни рачун за претходну, пошто је прошле године усвојено 18 завршних рачуна за претходних 18 година.

„Укупни приходи и примања буџета Републике Србије за 2019. годину износе 1.328 милијарди, док су укупни расходи и издаци 1.296 милијарди динара. Буџетски суфицит је био 32,788 милијарди, а када се одузму издаци за отплату главнице од 10,8 милијарди, као и издаци за набавку финансијске имовине од 7,9 милијарди динара, долазите до фискалног суфицита у износу од 13,4 милијарде динара“, објаснио је Мали.

Он је нагласио да смо четири године заредом имали суфицит у буџету, те да завршни рачун за 2019. годину  то и потврђује.

„То су стопе раста које желимо да поново видимо што пре. Нажалост, омела нас је пандемија вируса корона. Али већ буџет за 2021. годину, даје наду да ћемо са никад већим инвестицијама, али и повећањем плата и пензија, као и са 6 одсто пројектованом стопом раста, поново моћи да се вратимо на резултате које смо имали до ове године“, рекао је он.

Министар је нагласио да је свакако боље имати суфицит него дефицит у буџету и још једном подсетио да је захваљујући вишку у државној каси у протекле четири године држава имала довољно простора и новца да помогне привреди и грађанима са преко 6 милијарди евра помоћи, током највеће економске кризе проузроковане пандемијом вируса корона током ове године.

Представљајући Предлог закона о изменама и допунама и допунама Закона о буџетском систему, минстар Мали је истакао да се пре свега дефинише проценат повећања плата у јавном сектору.

„Овај Предлог предвиђа да се од 1. јануара следеће године плате повећају за 5 одсто свим медицинским радницима. Планирано је повећање плата за 3,5 процената за све остале у јавном сектору. Уз додатно повећање од 1,5 одсто, од 1. јануара, они ће такође имати повећање од  5 процената“, рекао је он.

Такође, како је Мали нагласио, овај Предлог предвиђа и напуштање досадашње контроле запошљавања у јавном сектору.

„Уводи се флексибилнији систем који омогућава да корисници јавних средстава убудуће сами доносе одлуке о запошљавању, сходно потребама и у зависности од новца којим располажу. Али, постоји ограничења, а то је да не могу да запошљавају више од 70 одсто од броја запослених који су напустили то предузеће током претходне године. Дакле, уколико је 10 запослених напустило једну установу током претходне године, максималан број људи који може бити запослен  је седам“, рекао је Мали и додао да је императив раст квалитета услуга корисника корисника јавних средстава.

Посланици ће расправљати о Предлогу Одлуке о давању сагласности на одлуку о изменама и допунама финансијског плана Републичког фонда за пензијско и инвалидско осигурање, којим се омогућава давање једнократне новчане помоћи нашим најстаријим суграђанима.

„Уколико се сложите са овим изменама, стварају се предуслови да се 18. децембра, пред Светог Николу, свим нашим пензиониерима исплати једнократна помоћ у износу од пет хиљада динара. То је огроман успех за све нас. На крају веома тешке године Република Србија показала је колико је јака, колико може да помогне када је најтеже и овом, последњој у низу мера помоћи“, рекао је Мали и додао да ће уплату добити милион и 717 хиљада пензионера.

Министар је подсетио да је у априлу свим пензионерима уплаћено по 4.000 динара помоћи због ублажавања последица вируса корона, а да их од 1. јануара следеће године очекује и повећање пензија за 5,9 процената. Он је нагласио и да се из године у годину издваја све мање новца из буџета за ПИО фонд због већег броја запослених, што говори о одговорној економској политици Србије.

Представљајући Предлог закона о изменама и допунама Закона о јавном дугу, министар финансија је објаснио да се тежи креирању процедура које су флексибилније, како би се постигло боље планирање, управљање и смањење јавног дуга.

Он је подсетио да је закључно са 31. децембром прошле године, укупно учешће јавног дуга у БДП-у било је 52 одсто, као и да је дуг током ове године порастао, али и истакао да је потпуно под контролом, управо захваљујући суфициту у буџету претходних година, када су се враћали стари и скупи кредити.

„До краја године, ми очекујемо да ћемо завршити процес проналаска стратешког партнера за Комерцијалну банку. Очекујемо прилив у буџет од око 400 милиона евра. Наш план је веома конзервативан, а те приходе уопште нисмо уврстили у пројекцију буџета за 2021. годину. Ми планирамо да скоро половину тог новца, 170 милиона евра искористимо за враћање старих, скупих кредита. У овом случају реч је о кредиту који су они пре нас узели од Азербејџана 2012. године, и то по каматној стопи од 4 одсто“, објаснио је Мали.

Министар је подсетио и да је представљајући буџет за 2021. годину  говорио о пројекцији јавног дуга за наредну годину, као и о дефициту од 3 одсто.

„То нам даје могућност да наставимо да смањујемо учешће јавног дуга у БДП-у већ следеће године и да дођемо до пројектованог централног нивоа од 57,5 одсто. Уколико вратимо овај кредит према Азербејџану, а сигуран сам да ћемо га вратити, додатно ћемо смањити учешће јавног дуга у БДП-у за 0,4 одсто. Том једном важном одлуком стварамо бољу и сигурнију будућност за нашу децу. Не желимо да им оставимо скупе кредите за које нас је неко други задужио по високим каматним стопама у претходном периоду“, рекао је он.

Пред посланицима је и Предлог закона о давању гаранције Републике Србије у корист UniCredit Banke Srbija по задужењу Јавног предузећа „Скијалишта Србије“, по основу Уговора о дугорочном инвестиционом кредиту за изградњу гондоле Брзеће – Мали Караман.

Мали је напоменуо да је реч о пројекту који је део плана „Србија 2025“, као и да се очекује отварање гондоле до краја године, за шта се издваја 3,2 милијарде динара.

„Деценијама се причало о спајању подножја са врхом Копаоника. Тиме дајете могућност да се тај део брже развија, а да не говоримо о утицају на развој туризма и привреде у том делу Србије“, објаснио је он.