Програмом реформе управљања јавним финансијама до веће транспарентности
Државни секретар у Министарству финансија Гојко Станивуковић учествовао је данас на трећем састанку Дијалога о политици управљања јавним финансијама заједно са амбасадором Европске уније у Србији Семом Фабрицијем и амбасадором СР Немачке Томасом Шибом.
Програм реформе управљања јавним финансијама 2016-2020. године (ПРУЈФ) представља стратешки документ који је Влада усвојила крајем 2015. године са циљем да допринесе да извршење буџета буде на најбољи могући начин повезано са различитим политикама Владе.
„Циљ реформе је унапређење тог система како би се постигао одржив буџет, смањио јавни дуг, ојачало финансијско управљање и контрола, унапредиле ревизорске контроле и парламентарни надзор, што даље доприноси транспарентности у управљању јавним финансијама“, истакао је Станивуковић.
Он је додао да је од усвајања Програма највећи напредак остварен у унапређењу кредибилитета макроекономских прогноза, средњорочном планирању од стране буџетских корисника, унапређењу програмског буџетирања и побољшању финансијске контроле јавних средстава у области јавних набавки.
Станивуковић је рекао да је међу приоритетима и трансформација Пореске управе и да се Програм трансформације и Акциони план за период 2018-2023. интензивно спроводе.
„Предвиђено је раздвајање основних и споредних активности које обавља Пореска управа, што ће бити подржано посебним организационим структурама, пословним плановима и управљачким структурама“, рекао је Станивуковић.
Како је он истакао, највећи напредак у домену финансијске контроле јавних средстава остварен је усвајањем стратешког оквира – Стратегија развоја интерне финансијске контроле у јавном сектору за период 2017-2020.
„Значајно је ојачана и Буџетска инспекција, која је прерасла у посебан сектор Министарства финансија, а у наредном периоду акценат ће бити на јачању капацитета и знања у овој области“, додао је Станивуковић.
Говорећи о приоритетним областима Програма, Станивуковић је навео да се највише пажње посвећује унапређењу управљања јавним инвестицијама, те да је Влада Србије 2017. године усвојила Уредбу о садржају, начину припреме и процене, као и о праћењу спровођења и извештавања о спровођењу капиталних пројеката.
„Проценат буџетског извршења капиталних пројеката је у 2018. повећан и износи око 85%“, истакао је државни секретар.
Државни секретар се на састанку осврнуо и на циљеве фискалне политике у наредном периоду.
„Издвојио бих остваривање релативно ниских фискалних дефицита од 0,5% БДП, који омогућавају пад учешћа јавног дуга испод 50% БДП. Према средњорочној макроекономској пројекцији, кумулативна стопа раста у наредне три године износиће 11,9% и биће опредељена растом домаће тражње. Просечно годишње, наша привреда ће расти по стопи од 3,8 одсто, а паралелно ћемо смањивати јавни дуг, интензивније спроводити реформске процесе и инсистирати на фискалној дисциплини“, објаснио је Станивуковић.
Шеф делегације ЕУ у Србији Сем Фабрици истакао је важност доброг управљања јавним финанансијама које треба да буде транспарентно.
„Реч је о здравом и одговорном трошењу. Србија је начинила велике напретке на овом пољу како да се на одрживији начин троше средстава. Смањење јавног дуга и дефицита довело је до бољег управљања јавним средствима што је од суштинског значаја за напредак“, каже Фабрици.
Амбасадор Немачке у Србији Томас Шиб рекао је да су Србија и Немачка партнери када је реч о добром финансијском управљању.
„Наш заједнички рад и напори су усмерени на два циља, да се унапреди транспарентности и учешће у доношењу одлуке о буџету и свим буџетским поступцима“, рекао је Шиб.
Станивуковић се захвалио партнерима који Србији помажу да се овај пројекат спроведе, пре свега Европској комисији и СР Немачкој, као и владама Шведске, Швајцарске, Велике Британије, САД, Словачке, Светској банци, ММФ, ОЕЦД и УНДП.
Фото: Танјуг
