Категорија:
Активности - Вести
Објављено:
19. маја 2020.
Fotografija 2
Fotografija 1
1/

Министар Синиша Мали учествовао у министарском дијалогу економија Западног Балкана

Министар финансија у Влади Републике Србије Синиша Мали данас је учествовао у министарском дијалогу између министара економије и финансија чланица Европске уније, Западног Балкана и Турске, а састанку су присутвовали и представници Европске комисије и Европске централне банке. Представљени су програми економских реформи, а главна тема је била санирање економских последица вируса корона.

Министар Мали је навео да се Србија бори против негативних последица Ковида 19 и подсетио да је наша земља по ко зна који пут добила велике похвале за економске реформе, посебно за резултате из 2019. године и мере које се спроводе.

„Ову кризу смо дочекали са здравим јавним финансијама и са довољно новца у буџету. Имамо високе девизне резерве, а четири године смо имали суфицит у буџету. Сада смо предузели мере и издвојили 5,1 милијарду евра за помоћ привреди и грађанима“, напоменуо је Мали.

Он је истакао да је Србија од свих земаља које су данас представиле своје програме, показала да смо убедљиво најозбиљнији, због чега очекује одличне резутате до краја ове године.

„Као што је и Европска комисија рекла, ова криза ће најмање лоше утицати на Србију. Очекују се најбоља стопа раста до краја године, а подсетићу да смо на крају првог квартала имали стопу раста од 5 одсто БДП-а, док је еврозона пала 3,3 одсто. Остале земље су далеко иза нас“, рекао је Мали.

Министар је закључио да нам ови резултати дају ветар у леђа и право да кажемо да очекујемо најбољи резултат од свих земаља, не само у региону, већ и у Европи.

Гувернерка Народне банке Србије (НБС) Јоргованка Табаковић је изразила задовољство оценом да је НБС и у 2019. години спроводила монетарну политику у складу са режимом инфлације.

„Инфлација у Србији је ниска и стабилна седму годину заредом, што је конкретна потврда да је наша монетарна политика одговарајућа“, навела је она и подсетила да је драстично смањено учешће проблематичних кредита, да су знатно повољнији услови пословања, а да је евидентан и здрав раст кредитне активности.

Србија и ЕУ су постигле договор о шест препорука, а које се тичу додатног ублажавања негативног утицаја ширења вируса корона на раст и запосленост путем адекватних дискреционих мера фискалне политике, подршке економског опоравка кроз повећање капиталне потрошње усмерене на раст, у смислу повећаног удела потрошње у БДП-у у 2020. години, као и на средњорочном плану. Такође, о побољшању управљања предузећима у државном власништву, између осталог путем реструктуирања.

Препоруке су усмерене и на помно праћење изазова по финансијску стабилност, који су резлтат пандемије вируса корона и предузимање адекватних мера, обезбеђивање делотворне, транспарентне и недискриминаторне подршке погођеним предузећима, предузимање мера за очување запослености посредством краткорочних програма и делотворних мера активне политике тржишта рада, као и побољшање социјалних трансфера како би се омогућила адекватна подршка лицима са ниским приходима, која су у ризику од сиромаштва или социјалне искључености.