Мали: У Француској нам представљају идејна решења за метро, грађани ће одлучити о изгледу вагона
Министар финансија Синиша Мали изјавио је данас да делегација Србије путује у Париз наредне седмице како би се додатно прецизирала структура финансирања београдског метроа у укупном износу од око 454 милиона евра и да ће једна од тема бити избор типа и модела композиције вагона у којима ће се возити Београђани у новом метроу.
„Ја идем заједно са председником Александром Вучићем, мада је моја тема нешто другачија, ја ћу два дана бити са министрима финансија, за економски развој и транспорт. Наша тема ће бити метро. Ми смо потписали споразум са француским компанијама о изградњи метроа. Идемо сада тамо да утаначимо детаље, договоримо структуру финансирања у вредности од 454 милиона евра, колико кошта део који ми финансирамо заједно са њима. Остварићемо вишедецнијски сан и у потпуности пратимо договорену динамику. Грађани ће за неколико година имати прилику да виде како се радови одвијају и 2028. ће имати прилику да се возе метроом“, рекао је Мали гостујући на ТВ Прва.
Казао је и да је и организована презентација вагонских композиције које су у понуди за избор.
„Имаћемо прилику да погледамо шест композиција, а од тих варијанти како би требало да изгледају вагони, ми ћемо да изаберемо три. Затим ћемо да организујемо гласање грађана и они ће бити у прилици да гласају који ће модел изабрати. То ће бити најмодернији аутомотизавани метро“, навео је Мали.
Министар Мали изјавио је да је државна подршка у износу од 235 милијарди динара усмерена ка привреди и грађанима како би се на прави начин одговорило економским изазовима насталим услед пандемије, достигао раст БДП од шест одсто и одржао степен запослености.
„Држава кроз своју одговорну политику преузима највећи терет кризе. Ову помоћ буџет може да издржи, ми имамо новца, нама су здраве јавне финансије и хоћемо да део тог новца вратимо грађанима Србије. Хоћемо да подржимо грађане Србије, уз задржавање макроекономске стабилности“, рекао Мали.
Он је подсетио да ће грађани добити два пута по 30 евра током ове године и то у мају и новембру, док ће најстарији суграђани, поред поменутих 60 евра које ће добити у истим месецима као и остали грађани, добити још 50 евра у септембру ове године.
„Укупно, дакле, пензионери добијају 110 евра од државе, сви остали који су се пријавили 60 евра. Пензионери неће бити у обавези да се пријављују јер већ имамо увежбани систем преко ПИО фонда, док ће грађани бити у обавези да се пријаве само једном, и то априлу“, објаснио је Министар.
Он је додао и да за оне који примају социјалну помоћ, њих 150.000, неће бити пријављивања.
Мали је навео да ће већ у априлу бити покренути исти систем за пријаву као прошле године, па ће тако бити омогућено пријављивање путем сајта Управе за трезор као и кол центра, уз унос најосновнијих личних података.
Мали је подсетио да се прошле године пријавило 6,2 милиона грађана и да је систем радио без грешке. Подсетио је и да је пакет подршке био вредан 705 милијарди динара, односно шест милијарди евра, а да је пад привреде од минус један одсто, најбоља потврда тога да је структурирање тог пакета и додела тог новца грађанима и привредима – била исправна.
„Ми смо са јаким и свеобухватним мерама успели да одржимо ниво привредних активности и подржимо додатно ликвидност привреде. Ви нисте имали ни масовна отпуштања као у другим земљама. Подршка је довела до тога да нам незапосленост у трећем кварталу прошле године буде 9 одсто и буде мања него на почетку године када је износила 9, 4 одсто. То је све довољна потврда успешности и свеобухватности пакета и најбољи одговор нашим критичарима“, рекао је Мали.
Према његовим речима, селекцијом ко је угрожен и коме треба бити додељена подршка, ушло би се у „замку“ могуће дискриминације. „Како бисте поставили ту линију, онај ко прима 20.000 или 30.000 динара је угрожен а онај ко прима изнад није? Зар нису највећи терет кризе поднели наши најстарији суграђани? У овом тренутку Србија има новца и ми сматрамо да су сви грађани, мање или више угрожени овом пандемијом, услед стреса, бојазности за здравље и изложености додатним трошковима. Ми смо као цело друштво прошли тешку кризу и хоћемо да покажемо солидарност и јединство“, рекао је Мали.
Мали је додао и да је прошле недеље на Влади Србије усвојен Предлог закона о социјалним картама, те ће он додатно помоћи да се у друштву препознају најугроженије категорије.
Он је навео да оптимизам за ову годину буди и остварен резултат у буџетским приходима. „Ми смо на крају јануара имали суфицит од 13,3 милијарди динара, а планирали смо дефицит од 13,4 милијарди дефицита. Дакле имамо 27 милијарди више новца, него што смо планирали“, казао је Мали.
„У буџету смо планирали око 100 милијарди динара нето прихода, а имали смо 110 милијарди. Дакле, очигледно привреда функционише и ради и ту је већ направљена резерва за исплату те додатне помоћи“, додао је министар.
Према његовим речима, наплата бруто ПДВ прошле године за пет одсто је већа него 2019. године, док је нето ПДВ 30,4 одсто већи у 2020. него у 2019. години, управо зато што смо са шест милијарди евра помогли привреду, зато што су грађани добили 100 евра помоћи.
„То је најбољи одговор онима који критикују наш програм, без аргумената је то што причате. Ја вам говорим о цифрама. Да није било помоћи имали би већи привредни пад и запослености. Ја сам поносан на те резултате“, казао је он.
Он је навео да кретања у привреди охрабрују.
„У децембру прошле године наша индустријска производња је порасла за 4,1 одсто у односу на децембар 2019. године, при чему је прехрамбена индустрија имала раст 5,5 одсто“, навео је Мали.
Он је додао и да ти резултати, у условима највеће економске кризе, оправдавају новчану помоћ.
„Нама ће пад БДП бити око један одсто, бићемо најбољи у Европи, најмање ћемо трпети последице коронавируса“, казао је Мали и додао да су друге земље попут Хрватске, Велике Британије или САД имале далеко већи пад БДП-а.
Говорећи о подршци привреди, каже да се са додатном помоћи иде како би се и даље одржала ликвидност предузећа и запосленост.
Рекао је да се иде са подршком фирмама са око 450 евра по запосленом, односно са исплатама три пута по 50 одсто минималне зараде. Прецизирао је и да је изузетно важна испланирана подршка транспортним компанијама, односно превозницима. „Имамо укупно 6125 аутобуса и они ће у наредних шест месеци примати 600 евра по аутобусу. То је један од наших најугроженијих сектора“, казао је Мали.
Такође, иде се са још 120 милијарди динара гаратних шема, проширујемо ову постојећу од прошле године и са још додатних 60 милијарди динара гарантне шеме за оне који су најугроженији и за чије ће кредите држава гарантовати банкама са више новца, како би банке одобриле кредите и онима који немају најбоље финансијске резултате.
Мали је истакао да се још увек размишља и да је једина недоумица да ли помоћи и великим фирмама јер анализе показују да је само 25 фирми које запошљавају 2000 радника, имало пад прихода већи од 70 одсто, док је код малих и средњих предузећа, ситуација значајно другачија јер је тај пад забележен код 10.400 предузећа која запошљавају преко 20.000 радника, односно да је већи утицај кризе на сектор малих и средњих и предузећа.
Министар је рекао да се наставља сарадња са америчком Међународном развојном финансијском корпорацијом (ДФЦ) на утврђивању гарантне шеме вредне милијарду долара. Ова корпорација је, како каже, спремна да подржи гарантне шеме за спрску привреду и наредних неколико недеља ће бити потписан споразум са њима. „Пре неколико дана смо са САД потписали Споразум о подстицању инвестиција и то је био био један од првих докумената које је одобрио нови председник САД Џо Бајден. „Амерички порезници вам дају новац. То вам довољно говори о атрактивности и сигурности ове дестинације, да је Србија постала економски стабилна јер је амерички новац дошао овде“, рекао је он.
Мали је навео да ће након повратка из Француске, већ у петак, имати разговор са Међународним монетарним фондом и да очекује да ће половином ове године имати договрени нови аранжман.
Навео је и да се сваки дан са осталим министрима договарају око реализације предвиђених буџетских планова, те да ће у четвртак наредне недеље сви министри имати састанак са премијерком Аном Брнабиц, како би се видело докле се стигло и како даље. „Ја сам тимски играч, ми сви радимо као тим и заједнички ћемо решити изазове и проблеме који су пред нама“ закључио је министар.
