Мали: Резултати мењају нашу економску перспективу набоље
Министар финансија Синиша Мали истакао је данас за телевизију Пинк да, у овом тренутку, Србија претиче друге по питању успешности економије и да тај моменат треба задржати.
Министар је грађанима честитао Дан државности – Сретење и навео да сви заједно треба да наставимо да градимо лепшу и бољу Србију.
Он је, коментаришући оцену магазина “ФДИ Интелиџенс” Фанјеншел Тајмса да је Србија једна од економских звезда, објављену у специјалном додатку „Србија муњевито иде напред“, рекао да је то још једна потврда успеха српске економије и оценио да је 2019. година била веома важна, јер означава прекретницу у нашем развоју.
„Тешке мере смо спровели и дошли смо до 2019. године када смо другу годину заредом остварили стопу раста преко 4 одсто, када смо потпуно стабилизовали наш јавни дуг. Сада смо на испод 50 одсто БДП-а, а јавни дуг је био и преко 77 одсто у једном тренутку. Четврту годину заредом имамо суфицит у буџету, када је република у питању. Па када се у историји десило да смо мање потрошили него што смо планирали?” констатовао је министар, гостујући у Јутарњем програму на телевизији Пинк.
Наши резултати, оцењује Мали, мењају нашу економску перспективу набоље.
„Историјски резултат смо остварили по питању стопе незапослености, јер први пут од 1996. године, од када се мери по новој методологији, она је испод 10 одсто, а била је 25,9 одсто 2013. године. То су резултати о којима желимо да причамо, то су резултати на које смо поносни” рекао је министар.
Он је нагласио да су инфлација и курс динара стабилни, а да је после година пропадања српске економије, сада главна тема колико ће нам порасти плате и пензије.
„Видећемо, то зависи од фискалног простора, али знамо да ће расти. Просечне плате у децембру су преко 500 евра, а хоћемо и 600 и 700 евра, а дефинисали смо да ће 2025. године просечне плате бити 900, а 430 евра пензије у нашој земљи. Добро је да се пише о томе, да сви о томе причамо, јер то за нас значи да улазимо у стопе високог економског раста. Нама је то најважније“, објаснио је Мали.
Он је навео да је сада циљ да наша економија што брже расте и да је њен погон пројекат „Србија 2025“ .
„Тај пројекат подразумева 14 милијарди евра нових инвестиција у ауто-путеве, у образовање, у здравство, у наше младе, што је веома важно. Ми желимо да стопу економског раста задржимо и убрзамо и да она буде 5, 6 или 7 одсто. Кажу сви да је могуће, ја исто мислим, али од нас зависи хоћемо ли бити довољно способни и паметни то да спроведемо“, нагласио је Мали.
Министар је додао да са одличном базом из 2019. године и индикацијом да ћемо расти још брже у годинама које долазе, остварујемо бољи и квалитетнији животни стандард грађана у што краћем року.
„Не постоји земља која четири године заредом има суфицит, која остварује високе стопе раста, која је смањила удео јавног дуга у БДП-у, и која је с друге стране смањила незапосленост. За нас је важно да још више убрзамо нашу економију, нисмо ми задовољни. Ово је тек почетак за нас, а хоћемо још боље, хоћемо још више“, рекао је министар.
Он је подсетио да је Фајненшел Тајмс прошле године дао признање Србији да је прва у свету по питању привлачења страних директних инвестиција.
„Тако смо 2018. године имали 3,4 милијарде евра, а 2019. смо на 3,8 милијарди евра инвестиција, што је преко 60 одсто свих инвестиција које долазе у овај регион. Ми смо постали препознатљиви као атрактивна дестинација, где сви желе да дођу, да отварају фабрике. Па није ни чудо што отварамо фабрике сваких пар дана, и то по целој Србији“, рекао је Мали.
Он је додао да ће се наставити са даљим смањењем оптерећења на зараде и даљим улагањима који треба да осигурају да наше пословно окружење буде атрактивно и конкурентније, јер како је оценио, ми другу будућност немамо.
Говорећи о најављеној посети кинеског председника Си Ђинпинга, Мали је навео да то говори о мудрој спољној политици која се спроводи, али и о атрактивности наше земље за даља улагања, што светски економски гигант препознаје.
Министар Мали се осврнуо и на питање такси и навео да се нада да ће оне у што скоријем року бити укинуте, јер би, како је закључио, економија требало да обрише све баријере.
