Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Интервјуи
Верзија за штампу
Синиша Мали: За пет година живећемо као грађани ЕУ
31.12.2018.

Интервју министра финансија Синише Малог за „Блиц“

Синиша Мали причао је за “Блиц” отворено о свему - о највећим страховима за 2019, личним циљевима, честим позивима председника Вучића, али и о пензијама, платама незадовољних просветара, отпуштањима у јавним предузећима, о утицају нове светске кризе и питања Косова на економске реформе Србије и на живот грађана...

Министар финансија Синиша Мали последњих месеци био је критикован од Фискалног савета због недовољних инвестиција, али и хваљен због започетих реформи у области привреде. С друге стране, министар истиче да је тешко удовољити свима и одговорити на све замерке, а у интервјуу за “Блиц” најављуј да би 2019. могла бити и успешнија од, како каже, успешне 2018.

С ким се најчешће од политичара чујете у току дана?

Најчешће се чујем с председником Вучићем и с председницом Владе Аном Брнабић, али и са колегама министрима с обзиром на то да је много пројеката у току и да се од мене очекује да реагујем брзо и да увек има новца. С Вучићем се чујем најмање три пута дневно, али то је добро, као што су добри и постигнути резултати - макроекономска ситуација никада није била боља. Србија је на добром путу - стопа раста БДП од 4,4 одсто у 2018. је рекордна и ту смо међу првих неколико економија у Европи, стопа незапослености је 11,3 одсто – то је и даље високо, али је много мање од 26 одсто у 2013. Јавни дуг пада из месеца у месец, имамо стабилну инфлацију, стабилан курс, редовно враћамо дугове…

Када ћемо живети као што се живи у ЕУ?

Идемо ка томе. Ако погледате наше макрономске резулатете, Србија није ништа гора, чак је и боља од многих земаља ЕУ. Истина јесте да је изазов стопа незапослености и повећање стандарада грађана, односно повећање плата. Не може, међутим, све преко ноћи да се промени, поготово ако знамо да је то пуну деценију ишло негативним трендом. Просечна зарада у Србији сада је 420 евра, а захваљујући повећању зарада већ у јануару биће 460 евра. Чињеница је и да је Србији потребно бар пет до седам година раста у континуитету да се по стамдарду и квалитету живота приближимо ЕУ.

Како ћете обезбедити добар раст и у 2019.

У годинама иза нас, када смо имали смањење пензија и плата и процес фискалне консолидације, нисмо ни могли очекивати високе стопе раста. Сада се тај процес завршио и за 2019. је важно да одржимо раст. То планирамо кроз три стуба. Први је повећање потрошње кроз недавно повећање пензија и раст плата у јавном сектору од 7 до 12 одсто, са којим стартујемо од почетка 2019, као и повећање минималне цене рада. Други стуб су јавне инвестиције у инфраструктуру. Трећи стуб се односи на повећање конкурентности наше економије и повећање извоза. Ту смо усвојили низ пореских закона и смањили пореска опртерећења привредницима и настављамо истим темпом.

Али привредници нису задовољни, очекивали су веће смањење пореских оптерећења, а добили су смањење доприноса од 0,75 за незапослене.
Замерке стижу од оних који никада ништа нису укинули последњих 30 година. Ја сам само од Фискалног савета чуо да привредници нису задовољни донетим мерама, не и од привредника јер смо управо ту меру направили и договорили са њима. Нису они очекивали ништа више од онога шта смо урадили. Очекивали су јасан сигнал Владе да се иде ка смањењу оптерећења, и то су добили. Пре неколико година приоритет им је био да смањимо дефицит државе и да држава буде стабилна, да зауздамо инфлацију и нестабилан курс... Сада смо створили макроекономску стабилност и има више мишљења шта и како даље. Ја мислим да је равнотежа између раста јавне потрошње, инвестиција и повећања атрактивности наше привреде веома важна.

Можете ли им у 2019. обећати додатно смањење пореских оптерећења?

Апсолутно да. Смањење доприноса за неспослене је први корак који смо спровели опрезно и конзервативно, не желећи да направимо велики шок за буџет. План је да сада седнемо са привредницима и дефинишемо нове мере које бисмо спровели од 2020. Дакле, отварамо нову рунду разговора, а ако резултати буду добри, и у 2019. треба очекивати и пореска растерећења на зараде. И не само то, отворен сам и за остале пореске олакшице које би привреду подстакле на веће запошљавање и инвестиције.

Шта обећавате пензионерима? Многи нису задовољни најновијим повећањем.

Знају они ко им је украо те пензије. Председник Вучић је рекао да ће пензије у Србији из године у годину бити веће и зато је важно да сви схвате зашто економија у Србији мора да расте. Ми смо тај точак који утиче на раст примања добро завртели, важно је само да се тај тренд настави.

Плашите ли се да би вам планове могла омести најављена нова светска криза ?

Наравно да се плашим фактора на које не можете да утичете, попут спољних шокова и глобалних кретања. Никада не можете да предвидите шта може да се деси глобално, али охрабрују стопе раста кинеске и америчке економије, као и раст економије Европе. Све то може да утиче на раст страних директних инвестиција, које утичу на привредни раст Србије. Тренутно преко 55 одсто свих инвестиција које долазе у регион заврше у нашој земљи. Ми у 2019. идемо с конзервативним очекивањима - са растом БДП од 3,5 одсто и приходима већим за два одсто у односу на 2018.

Колико би евентуални избори у Србији и питање Косова могли да успоре економске реформе?

Што се тиче Косова, свака врста нестабилности утиче на економију. Од нестабилности беже и инвеститори и капитал. Због тога је решење питања Косова веома важно. Што се тиче избора, не постоји никаква индикација за било какве изборе у 2019. Значи, уколико апстаркујемо екстерне шокове на које не можемо да утичемо, ја сам оптимиста да ће 2019. бити исто успешна као и 2018. ако не и успешнија.

Често говорите да плате расту бџе од БДП. То никако није економски оправдано?

Ја ћу да кажем да то јесте економски оправдано ако погледате 2010, 2011. и 2012. годину када минимална цена није повећана ни за динар.

А шта ћемо са просветом? Обећали сте им раст плата у 2019. од 14 одсто а дали им девет одсто.

Ово је четврто повећање плата просветарима у последње две године. Жао ми је што се у јавности створила слика да су просветари незадовољни. Разговарао сам са њима, обећао им највеће повећање уколико усвојимо нови систем реформе плата. Са реформом плата, међутим, нисмо кренули, просветари су добили девет одсто повећање, али су нам као и као здравство, остали приоритет.

Зашто сте одустали од реформе зараде, на којој сте радили две године, то је за многе било велико изненађење?

Зато што тај модел није обухватио сва радна места у јавној управи, а има их око 270.000. Једноставно нисмо били спремни за тако велику базу података, а не желимо да будемо неодговорни и да направимо неку велику грешку. Крајем новембра 2018. видели смо да нисмо урадили све што је требало и у договору са ММФ рекли смо да ћемо реформу ипак спровести у 2019. и да с новим системом плаћања, по принципу иста плата за исто радно место у целом систем, стартујемо у 2020.

Изненађење је било и то што сте продужили забрану запошљавања у јавној управи до краја 2019.

Реч је о контроли запошљавања где држава наставља да запошљава, али уз строгу контролу с циљем да добијемо што ефикаснији јавни сектор уз што мањи број запослених. Желимо да нађемо механизме помоћу којих ћемо контролисати запошљавање у јавном сектору као што раде и остале развијене земље. На томе радимо са ММФ.

Фискални савет вам замера да не радите довољно на реформи великих јавних предузећа.

Не знам на основу чега они базирају критике. Јавна предузећа су у 2012. имала губитак од 70 милијарди динара, а 2017. добит од 23,7 милијарди. ММФ хвали реформе у “Србијагасу” и ЕПС-у. Дигне ми се и ово мало косе на глави када чујем причу око вишкова запослених у јавним предузећима. За некога ко стоји са стране најлакше је рећи “треба отпустити људе”, али ја то не гледам тако. Наш циљ је да људима дамо да раде, да ЕПС ради боље, а не да с отпремнинама отерамо људе да седе код куће. Значи не тражимо вишкове у јавним предузећима, већ начин да буду ефикаснија.

Фискални савет вас критикује и да се мало новца планирали за инвестиције и да је већина отишла на војску и полицију.

Није тачно. Никада већи буждет за инфрастукуру нисмо имали - имамо 220 милијарди динара, плус две-три милијарде које нису у буџету јер договарамо пројекте. Фискални савет је инсистирао на већем улагању у заштиту животне средине и ту смо у буџету предвидели 200 милиона, само Павле Петровић, председник Савета, кога много поштујем, то неће да каже. Урадили смо максимум који смо могли.

Када можемо очекивати национални стадион?

У буџету за 2019. предвиђен је новац за пројектовање стадиона. На пролеће 2019. крећемо са радовима. План је да у оквиру стадиона направимо цео град који ћемо звати Стадион Сити. Биће ту стамбени објекти, пословне зграде, технолошки парк, изложбени сајмови, аквапарк... Већ преговарамо о доласку многих светским компанија и трговинских ланца. Са радовима крећемо на пролеће 2019, а све то би трајало две и по до три године. Циљ је да зарађујемо кроз инвестиције и туризам, али и да промовишемо спорт - да Београд добије модеран стадион како би у неком тренутку био домаћин финала Лиге шампиона или Лиге Европе.

Лични циљ за 2019.

Желим да положим испит ЦАИА и на тај начин постанем експерт у алтернативним инвестицијама. Полагање је у септембру наредне године у Будимпешти, с обзиром на то да ми је тај град најближи у коме постоји испитини центар. Ја сам први Србин који је добио ЦФА, један од најпрестижнијих међународних сертификата из света финансија и инвестиција. Са добијањем ЦАИА имаћу сертификат који подразумева највишу могућу лествици у финансијама.



bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд