Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Дијалог о економској политици: ЕУ похвалила Србију за привредни раст и изнела изазове које треба решити у области структурних реформи и конкурентности
23.05.2017.

Представници земаља чланица ЕУ, Западног Балкана и Турске, Европске комисије и Европске централне банке, као и представници централних банака Западног Балкана и Турске састали су се данас на годишњем састанку о економској политици у Бриселу. Србију су представљали министар финансија Душан Вујовић и гувернерка Народне банке Србије Јоргованка Табаковић. Овај састанак је део појачаног дијалога о економском управљању између ЕУ и Западног Балкана и Турске ради ефикасне припреме за процес Европског* семестра који се спроводи на нивоу Европске уније.

Представници су закључили састанак низом циљаних смерница специфичних за сваку земљу које ће подржати напоре који се улажу ка испуњењу економских критеријума из Копенхагена, са посебним фокусом на мере за унапређење макрофискалне стабилности и конкурентности. Закључци за Србију врло позитивно оцењују привредни раст у 2016. као и снажну фискалну консолидацију коју је земља спроводила у прошлој години. Осим тога, одржана је и финансијска стабилност, нарочито уз смањење ненаплативих кредита. Ипак, структурне препреке привредном расту и конкурентности још увек представљају изазов, укључујући превелики утицај државе на привреду.

Договорено је шест препорука за Србију. Оне су усмерене на: (1) потребу да се настави са смањењем буџетског дефицита у 2017. години и на средњорочном плану. У том контексту, (2) истакнуте су реформе државних предузећа, укључујући најављено реструктурирање Србијагаса и спровођење плана оптимизације ЕПС-а, уз снажнију реформу пореске управе. (3) Треба спровести остале мере стратегије за решавање проблематичних кредита; треба наставити напоре усмерене на промовисање већег коришћења динара; потребно је завршити реформу и приватизацију две велике банке у државном власништву и пронаћи решење за остале мале државне банке. (4) Србија такође треба да повећа ефикасност енергетског сектора, превасходно кроз постепено усклађивање тарифа за електричну енергију како би одражавале стварне трошкове и кроз бољу наплату рачуна за струју, и (5) да побољша пословни амбијент бољим регулисањем парафискалних намета и инспекције и лакшим приступом финансијским средствима. (6) Смањење пореза и доприноса на плате радника, фокусирање активних мера тржишта рада на угрожене групе и увођење дуалног образовања су такође препознати као неопходне мере за подстицање развоја приватног сектора.

Коментаришући резултате Дијалога, министар Вујовић је изјавио: "Заједнички закључци препознају напредак који је Србија постигла у спровођењу економских реформи и унапређењу економског управљања уопште. Економски опоравак је започет 2015. године и убрзан је 2016. достигавши стопу раста БДП-а од 2,8%. Побољшање фискалног и спољног дефицита и ниска инфлација 2016. учинили су ту годину најуспешнијом у српској привреди од глобалне финансијске кризе. Наш циљ је да одржимо снажну макроекономску стабилност и устрајемо у спровођењу актуелних структурних реформи, посебно оних које се односе на државна предузећа и проблематичне кредите, као и да постигнемо одржив средњорочни раст. У том контексту, Програм економске реформе нам помаже да јавне ресурсе користимо у складу са приоритетима и да унапредимо квалитет економског управљања у циљу повећања конкурентности и елиминисања баријера привредном расту, при том поштујући солидна фискална правила и учвршћујући напоре који су до сада постигнути консолидацијом."

Гувернер Табаковић је том приликом изјавила: "Као што су ЕЦБ и ЕК констатовале, Србија је забележила значајан напредак 2016. на плану макроекономске стабилизације и смањењу унутрашњих и спољних неравнотежа. Очували смо стабилност цена у Србији и истовремено смањили инфлациони циљ са 4% на 3%+/- 1,5 пп. Референтна каматна стопа је додатно снижена током 2016. – на најнижи ниво, и уз пуну координацију мера монетарне и фискалне политике. Очували смо стабилност на девизном тржишту, чему је допринело и смањење екстерних неравнотежа и већи извозом наше привреде. Динаризација ће остати један од наших приоритета а већ видимо да је преко 70% нових кредита становништву одобрено у динарима, и да је ЕБРД издала прву трогодишњу динарску обвезницу. Када је реч о решавању проблематичних кредита, слажемо се са датом оценом да смо на плану решавања питања проблематичних кредита постигли значајан напредак током 2016. године, што потврђује да су Стратегијом за решавање проблематичних кредита у Србији идентификоване и решаване праве препреке. Захваљујући тим резултатима, агенција Мудис је повећала кредитни рејтинг Србије а премија ризика Србије је пала на десетогодишњи минимум у протеклих неколико месеци. Много тога је урађено, али је још посла пред нама."

Оскар Бенедикт, вршилац дужности шефа Делегације Европске уније у Србији, истакао је да: "закључци јасно препознају важне кораке које је Србија начинила ка постизању привредног раста и макрофискалне стабилности. Србија треба да настави с реформама на амбициозан начин, посебно када је реч о структурним реформама и стварању бољег пословног амбијента који ће заузврат повећати привредни раст и створити нова радна места."

* Европски семестар земљама Европске уније пружа оквир за координацију економских политика. Он омогућава дијалог између земаља чланица о њиховим економским плановима и буџетима и пружа механизам за мерење напретка у току године. Више информација на https://ec.europa.eu/info/strategy/european-semester_en
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд