Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Нови буџет представља наставак реформи
05.12.2016.

Министар финансија Душан Вујовић оценио је да буџет за 2017. годину представља наставак фискалне консолидације и економских реформи по којима је Србија у групи са најуспешнијим земљама у свету.

Вујовић је, образлажући пред посланицима Скупштине Србије Предлог закона о буџету за 2017. годину, рекао да је кредитни рејтинг Србије озбиљно побољшан.

Он је нагласио да је наша земља данас на једну или једну и по степеницу до инвестиционог рејтинга који јој омогућава да без важећег аранжмана са ММФ-ом може сама да приступа изворима средстава на светском тржишту који су много јефтинији у смислу каматне стопе и много издашнији и бољи по питању рокова.

Према његовим речима, Србија ће имати приступ средствима са каматом од два одсто или ниже, на десет или више година, при чему смо на завршном кораку шесте ревизије трогодишњег аранжмана са ММФ-ом.

Министар је поновио да је циљ реформи да се земља извуче из тешке фискалне ситуације, нагласивши да је Србија остварила огроман напредак по објективним мерилима инвестиционе климе, што показује и "Дуинг бизнис листа" Светске банке, на којој је са 91. напредовала на 47. место и нашла се у групи најуспешнијих земаља које спроводе реформе.

Вујовић је навео да су реформе и пројекти који су у току довели до раста инвестиционе активности од 5,7 одсто, што ће бити један од главних генератора привредног раста у 2017. години, као и да ће потрошња допринети привредном расту наредне године са око 1,2 одсто.

Сви сада признају да је реална стопа раста за следећу годину три одсто, што је 0,8 одсто од првобитне пројекције од 2,2 одсто, додао је он, оценивши да је веома значајно то што ће се постепено појављивати потрошња као елемент у повећању привредног раста.

Према његовим речима, раније су сви очекивали дефицит од 2,8 одсто за 2017. годину, док је сада спуштен дефицит опште државе на 1,7 одсто, укључујући предвиђено повећање плата и повећање инвестиционе активности односно капиталних расхода.

Министар је истакао да ће дефицит до краја године бити двоструко мањи од планираног, око 2 до 2,1 одсто, а реално је да буде и мањи од тога, чак и кад се преузму дугови неких предузећа у хемијском комплексу.

Он је напоменуо да је Србија имала у првих 11 месеци ове године суфицит од око 40 милијарди динара, чиме мало ко може да се похвали, и истакао да ће наша земља и наредне године имати примарни буџетски суфицит.

Вујовић је објаснио да ће приходи бити већи од расхода ако се не урачунају расходи за камате, додавши да Србија не мора да позајмљује средства да би финансирала дефицит текућег биланса.

Он је, наводећи да се ради на смањењу трошкова јавног дуга и ослобађању од плаћања високих камата, подвукао да ће и учешће јавног дуга у БДП-у бити смањено, указавши притом на то да постоји и раст запослености, што потврђују подаци централног регистра обавезног социјалног осигурања.

Просечан број запослених у октобру 2016. године повећан је за 1,4 одсто, што је резултат раста запослености у приватном сектору, истакао је министар.

Он је рекао да је, према подацима Националне службе за запошљавање, број незапослених на крају октобра био 686.727, што је за 4,8 одсто мање него у истом периоду прошле године.

Према његовим речима, разлика између зарада у јавном и приватном сектору смањила се са 15 на 5 одсто.

Такође, министар је нагласио да је просечна нето зарада повећана у периоду јануар–октобар 2016. године за 2,7 одсто, што је резултат зарада у области прерађивачке индустрије и трговине, односно у реалном сектору.

Вујовић је изнео податак да је просечна нето зарада у јавном сектору благо повећана у периоду јануар-октобар 2016. за 0,9 одсто, као резултат дозвољених унапређења и смањења броја запослених, док је у приватном сектору зарада повећана 3,8 одсто.

То је оно што желимо, да се смањују разлике у платама и да расту реалне зараде у приватном сектору, објаснио је он, наводећи да се постепено стварају услови да потрошња почиње да представља један од извора раста.

Министар је истакао да је Србија остварила 110 милијарди динара веће приходе од првобитног плана, а један од разлога јесте оживљавање привредног раста.

Он је прецизирао да је 60 милијарди динара добијено наплатом пореза, а 50 милијарди динара уштедом, те да је добро да се такав тренд настави, нагласивши истовремено да ће учешће плата јавног сектора у БДП-у бити смањено са садашњих 8,4 на 8 одсто.

Предлогом буџета предвиђени су укупни приходи у износу од 1.092 милијарде динара и укупни расходи од 1.161 милијарду динара, са дефицитом од 1,7 одсто бруто домаћег производа (БДП).

Укупни расходи ће бити већи за 69,1 милијарду динара од прихода, што представља 1,7 одсто БДП-а.

Буџет за наредну годину планиран је на основу прогнозе да ће реални раст БДП-а и 2017. износити 3 одсто, а инфлација 2,4 процента.

Влада је новим буџетом планирала већа средства за инвестиције, док је за плате запослених у јавном сектору предвиђен износ од 253,7 милијарди динара, што је за 0,8 одсто више него ове године.
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд