Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Ауторски текст министра Вујовића за Блиц: Србија за 20 година
16.09.2016.

“За двадесет година, бићете више разочарани стварима које нисте учинили него стварима које јесте. Зато испловите из сигурне луке. Истражујте. Сањајте. Откривајте.” Марк Твен

Пре само двадесетак година били смо заокупљени распадом Југославије, ратом у непосредном окружењу, потребом да се заустави хиперинфлација, спречи економски колапс. Скоро све што смо чинили било је изнуђено потребом да се преживи. Буквално.

Данас, по први пут од 1980-те, можемо себи да дозволимо да у тешко стеченом простору макроекономске и политичке стабилности размислимо о томе да ли радимо праве ствари. Да истражимо где се налазимо и докле смо стигли. Да откријемо шта су нам врлине и мане, могућности и ограничења, како сопствена тако и она која долазе из непосредног и глобалног окружења. И у том контексту се запитамо где желимо (сањамо) да будемо за двадесет година, написао је министар у ауторском тексту поводом двадесет година постојања дневног листа „Блиц“.

Глобални мегатрендови и Србија

Свет се мења растућом брзином. На једној страни то дефинише окружење у којем ће Србија решавати своје (структурне) проблеме током наредне две деценије. На другој, то одређују циљне величине дохотка, система потрошње, стандарда, квалитета живота којима ћемо тежити.

Према предвиђањима стручњака, у наредних 20 година у свету ће бити за око милијарду више људи (односно 2,4 милијарде до 2050). Удео Европе, Северне Америке и Азије ће се смањивати, док ће популација Африке највише расти. То ће имати пресудан утицај на промену обима и структуре економских миграција. Али то намеће и питања наше демографске политике.

Процеси урбанизације ће се убрзати. Растући део светске производње и БДП ствараће се у урбаним срединама (можда чак 90% до 2050. године), али ће све већи део дохотка одлазити на покривање трошкова комуналних услуга и градске инфраструктуре. Истовремено ће се повећавати потреба стимулисања руралног развоја.

Србија ће морати да се припреми за очекиване процесе брже урбанизације и њима прилагоди стратегију развоја пољопривреде и политику развоја села. На дужи рок, није рационално само субвенцијама одржавати неефикасну производњу услед субоптималних величина поседа и неповољне старосне структуре. Зато би требало рачунати с тим да ће млади образовани људи тражити посао у (великим) градовима а да ће у селима преовладавати економски конкурентне фарме. Субвенције ће дати очекиване резултате ако буду усмерене на подршку развоја таквих конкурентних фарми у складу са принципима ИПАРД програма. Наравно, подржане равојем инфраструктуре и технологија које омогућавају ефикасно коришћење свих природних ресурса (вода, ветар, геотермална енергија).

Након успоравања изазваног светском рецесијом, глобализација светске трговине ће се наставити мада можда споријим темпом. Да би ишла у корак са овим трендовима, Србија мора што пре да превазидје проблем са ГМО и постане чланица Светске трговинске организације, као и да настави са процесима Евроинтеграција.

У домену глобалних финансијких тржишта стручњаци уочавају бројне слабости постојећих институција које не успевају ефикасно да алоцирају огромна слободна финансијска средства и перманентно генеришу нестабилноти и кризе. Зато се предлаже суштинска реконструкција медјународне монетарне и финансијске архитектуре која ће у резултату понудити финансирање које ће бити јефтиније и прихватљивије за земље у транзицији, средња и мала предузећа и све грађане. Да би се искористила ова очекивана побољшања важно је правовремено развити висок степен финансијске одговорности правних и физичких лица (измедју осталог конзистентном применом медјународнох стандарда о финансијском извештавању), освојити савремене технологије и испратити тренд дигитализације на глобалном нивоу.

Стручњаци предвидјају да ће комбинација процеса урбанизације и све вишег нивоа образовања резултирати у расту „нове модерне средње класе“ својствене трећој и ускоро четвртој индустријској револуцији. Модерна средња класа ће имати врхунска знања у коришћењу савремених технолошких и управљачких система и доприносити стварању доминантног дела БДП у области професионалних услуга. Истовремено, очекује се да ће модерна средња класа имати много рационалнији и ефикаснији систем потрошње који нуди квалитетан живот али ангажује мање ресурса и ускладјен је са одрживим еколошким стандардима.

То захтева суштинску промену односа према укупним природним ресурсима. Да би држала корак са већ установљеним трендовима и стандардима у свету, Србија морати пажљиво да мери и одговорно користи природне ресурсе, препознаје ризике природног окружења (од мраза, града, поплава, суша). Климатске промене први пут доводе до нових временских прилика код нас (пример - тропске кише које трају читаву седмицу) на које Србија треба да се навикава, анализира их и контролише.

Посебни изазови за Србију

Опасности од социјалних нестабилности су незаобилазан елемент размишљања о будућности. Систем образовања мора да припреми нове генерације за живот у модерној демократији заснованој на фер конкуренцији и вредновању успеха (остварених резултата). У том контексту, потребно је код деце развијати самопоуздање, предузетнички дух, лидерске и креативне особине, поштовање закона и друштвених вредности, и једнаке шансе на успех. Али и осећај социјалне правде и једнакости.

Очекивани раст нових тржишних привреда представља за Србију и велику шансу али и ризик. Шансу, пошто Србија може да иде већ трасираним путем и понови успехе других. Опасност пошто успеси (у производњи или инвестицијама) остварени на средњем нивоу развоја имају ограничено трајање и подлежу сталним изазовима земаља које траже своје место под сунцем. Да не бисмо „упали у замку средњег нивоа развоја“ морамо стално да напредујемо, примењујемо нове идеје и иновације, парелално унапређујемо знања и вештине који ће пратити модерне технологије у времену које долази. Србија мора да буде способна да плива у „новим водама“ које ће доминирати у свету за 20 година.

Пут реформи којим је Србија кренула недвосмислено је прави корак на путу успеха у будућим годинама. Једино ће здрава и снажна привреда која није у загрљају страних поверилаца и не зависи од појединачних интересних група моћи да се оптимално позиционира у таквом свету.

Душан Вујовић
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд