Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Србија није пропустила шансу да се задужи јефтиније
17.12.2015.

Република Србија није пропустила шансу да се задужи јефтиније (како су данас пренели поједини медији) из два разлога - Европска централна банка за разлику од Федералних резерви САД неће подизати своју референтну каматну стопу и Влада Републике Србије наставиће са успешном реализацијом програма фискалне консолидације.

Федералне резерве САД су јуче подигле референтну каматну стопу за 0,25 процентних поена, али на тржишту се то већ очекивало од почетка текуће године и највећи део тог померања већ се одразио на вредност америчког долара у односу на евро и друге валуте. Према првим реакцијама тржишта не очекује се значајно померање вредности америчког долара у односну на евро, а индиректно и на нашу домаћу валуту, те не би требало да дође до даљег раста јавног дуга Републике Србије по овом основу.

Промена монетарне политике ФЕД-а може само ограничено да делује на нашу способност и услове задуживања,јер је стратегија јавног дуга Републике Србије пре свега орјентисана ка изворима финансирања у динарима и у еврима. За Србију је много релевантнија политика Европске централне банке од централне банке САД те, као што је и премијер данас оценио, очекујемо да одлука Федералних резерви САД неће утицати на раст јавног дуга Србије.

Стратегија управљања јавним дугом РС је јасно одређена у домену валутне структуре задуживања – све операције задуживања, уколико то тржишни услови дозволе, вршиће се у динарима и еврима. Европска централна банка за разлику од Федералних резерви САД не планира током 2016. године да подиже референтну каматну стопу, стога се планиране операције задуживања Републике Србије за 2016. годину могу реализовати на начин како је то предвиђено Законом о буџету за 2016. годину и на тај начин извршиће се оптимизација структуре јавног дуга Републике Србије.

Република Србија је у 2015. години остварила успех у домену фискалне консолидације спуштајући основни фактор раста јавног дуга - буџетски дефицит за 11 месеци 2015. године на свега 1% БДП, тиме је смањен обим понуде државних хартија од вредности на домаћем финансијском тржишту, што је утицало да се трошкови финансирања у динарима и еврима смање. Пад динарских стопа по различитим рочностима кретао се од 3 до 4,3 процентна поена током 2015. године у односу на последњи квартал 2014. године, док је пад на каматних стопа на евро хартије од вредности био од 1 до 1,5 процентних поена у истом периоду.

Република Србија је захваљујући повољном зајму од УАЕ деноминованог у америчким доларима, сервисирала све своје доларске обавезе током 2015. године, али ће средства овог зајма покрити и све доларске обавезе Републике Србије и у наредној 2016. години, тиме је Република Србија заштитила себе од промене вредности америчког долара на најјефтинији начин за период 2015-2016. година.
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд