Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Саопштење уз макроекономске и фискалне податке – јун 2015. године
23.07.2015.

Фискална стратегија за 2015. годину са пројекцијама за 2016. и 2017. годину и Закон о буџету за 2015. годину усвојени су са измењеном методологијом планирања и извештавања о кретањима у јавним финансијама, ради прецизног и транспарентног праћења прихода, расхода и резултата републичког буџета и буџета опште државе. Главна промена односи се на укључивање тзв. расхода ''испод црте'' у обрачун дефицита. Ови расходи односе се на финансијске трансакције као што су плаћање активираних гаранција, докапитализације банака и других финансијских институција, преузимање дугова јавних предузећа и други облици буџетског финансирања ванбуџетских организација. Министарство финансија је, заједно са јануарским подацима о макроекономским и фискалним кретањима, објавило и ревидиране податке усклађене са новом методологијом, за период од 2005. до 2014. године.

У првој половини 2015. године остварен је дефицит буџета Републике у висини од 26,4 млрд динара (у табели 4. дефицит на нивоу Републике износи 33,3 млрд динара с обзиром да су укључени расходи из пројектних зајмова који нису део буџета, али припадају нивоу Републике). У јуну су остварени приходи у износу од 84,7 млрд динара, а расходи су извршени у износу од 86,6 млрд динара што је резултирало месечним дефицитом у износу од 1,9 млрд динара. Треба напоменути да овај извештај не укључује део прихода, и из њих финансираних расхода, индиректних корисника буџета.

Порески приходи у јуну износили су 73,6 млрд динара, а донације 1,0 млрд динара. У јуну се уплаћује порез на добит правних лица према годишњем обрачуну тако да је приход у овом месецу знатно виши у односу на остале месеце. Услед преноса дела уплате мајских акцизних обавеза у јун, по основу календарског ефекта, знатно је скочио и приход од акциза. Осим тога, у јулу се утврђују нови износи акциза на дуванске производе што је резултирало повећаним увозом и производњом у претходном периоду и већим приливом акциза. По основу ПДВ у јуну је наплаћено 28,5 млрд динара. На нижи приход, у поређењу са претходним месецима, значајно је утицала динамика исплате повраћаја ПДВ с обзиром да је током јуна доспела исплата повраћаја и за мајске и за јунске уплате ПДВ. Порез на доходак је нешто виши у односу на претходне месеце због почетка уплата годишњег пореза на доходак. Преостали порески приходи су наплаћени у складу са очекивањима. Непорески приходи остварени су у износу од 10,2 млрд динара, од чега је 1,1 млрд динара по основу уплате добити београдског аеродрома.

Главни разлог већих расхода у јуну, у односу на мај, су обавезе по основу камата. Раст субвенција резултат је већих пољопривредних субвенција што је уобичајено за летњи период. Трансфери организацијама обавезног социјалног осигурања (Фонд ПИО, РФЗО, НСЗ и фонд СОВО) износили су 17,8 млрд динара, а највећи део се односи на трансфер за пензије у износу од 17,1 млрд динара. На исплату плата запосленима утрошено је 18,8 млрд динара.

На нивоу опште државе у првој половини године је забележен дефицит у износу од 35,3 млрд динара, док је дефицит у јуну износио 8 млрд динара. Према договору са ММФ максимални износ дефицита за првих шест месеци је утврђен на нивоу од 96,3 млрд динара. Бољи резултат од планираног са приходне стране у највећој мери последица је високе уплате дивиденди и добити јавних предузећа у износу од око 27 млрд динара. Осим тога боља од очекиване је и наплата пореских прихода, пре свега ПДВ, акциза на дуванске производе и деривате нафте и доприноса. Са расходне стране највећи ефекат је имало слабо извршење капиталних издатака, као и отпремнина за раднике предузећа у реструктурирању.

Посматрано по деловима опште државе, код АП Војводина суфицит износи 2,5 млрд динара, док на нивоу локалних самоуправа суфицит износи 6,2 млрд динара, од чега је само у мају остварен суфицит у износу од 3,3 млрд динара захваљујући уплати кварталних обавеза по основу пореза на имовину. Што се тиче фондова социјалног осигурања Национална служба за запошљавање и РФЗО су у благом суфициту, док су ПИО фонд и фонд СОВО у дефициту 3,4 и 0,5 млрд динара, респективно. Дефицит ова два фонда је очекиван с обзиром на значајне депозите из претходних година којима располажу.

Макроекономски и фискални подаци, 23. јул 2015. године


bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд