Министарство финансија - Влада републике Србије
Напредна претрага akcija


Вести
Верзија за штампу
Дрчелић: Прекинути спекулисање о банкроту Србије
03.11.2014.

“Мислим да је крајње време да се прекине са било каквим спекулисањем о банкроту Србије, неће га бити. Наша Влада ради све што треба да до тога не дође. Редовно ћемо финансирати све своје обавезе, а мере које ћемо применити у наредном периоду само ће појачати стабилност и одрживост наших јавних финансија на дуг рок”, каже за магазине Бизнис директор Управе за јавни дуг Бранко Дрчелић.

Као неко ко је по занимању „чувар“ земље од банкрота, Дрчелић уверава да нема разлога за бригу. План мера штедње које Влада најављује, биће довољне да преокрену тренд раста јавног дуга:
– Мере ће сигурно на средњи рок дати резултате и стабилизовати учешће јавног дуга у бруто домаћем производу. Поред ових мера неопходно је да дође до опоравка привреде у наредном средњорочном периоду, а то је опет условљено глобалним кретањима, првенствено брзином опоравка привреда земаља еврозоне.

• Према оценама Фискалног савета, када издвајања за сервисирање дуга и дефицита пређу 15 одсто бруто домаћег производа (БДП), тада обично наступа криза ликвидности. Код нас су та издвајања преко пет милијарди евра, што је око 17 одсто БДП. Брине ли вас тај податак?
– Нисам присталица да се закључци доносе на основу једног или неколико рација. Они јесу некада битни и потребни, јер нам указују на нужност преузимања неких активности како би се стање поправило. Ако бисмо само те границе користили у доношењу одређених закључака – да ли би то онда значило да је и Француска у кризи ликвидности? Дуг те земље је око 95 одсто БДП-а.

• Претпоставимо да је просечна рочност дуга ове државе осам година, дефицит око четири одсто БДП-а. Онда би учешће средстава за сервисирање обавеза према кредиторима било око 16 одсто. А да ли је та држава у кризи ликвидности? – Ја мислим да није, а није ни Србија. Многи фактори, поред односа макроекономских индикатора су битни, а то су услови на међународном финансијском тржишту, специфичност појединих држава, као што је, на пример, власничка структура хартија од вредности које доспевају, поверење инвеститора у институције појединих држава.

• Задуживање је сада јефтиније него пре неколико година. Хоће ли држава, када већ мора да се задужује, искористити актуелну ситуацију на међународном финансијском тржишту за емисију нових доларских обвезница, која је и иначе планирана буџетом?
–Бруто потребе за финансирањем буџета Републике Србије износе 5,6 милијарди евра за 2014. годину. Иницијални план је био да се емисијама државних хартија од вредности на домаћем тржишту оствари прилив од 2,8 милијарди евра, а до краја септмебра 2014. остварено је скоро 3,5 милијарди евра прилива по овом основу. Размотрићемо свакако опцију издавања нове српске еврообвезнице ради пре-финансирања буџетских потреба за 2015. напомињем да у Управи за јавни дуг очекујемо да током последњег квартала 2014. на домаћем финансијском тржишту повучемо путем емисија хартија од вредности додатних 400 милиона евра.

•Очекујете ли да Србија добије подршку ММФ за план фискалне консолидације и колико би то олакшало конкретно ваш посао?
–Мере које Влада планира да примени довољне су и потребне да би се олакшало остваривање циљева у домену управљања јавним дугом, а такав сет мера наше владе ММФ треба да подржи.

Извор Магазин Бизнис
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet
bullet


Министарство финансија Републике Србије
Кнеза Милоша 20, 11000 Београд